- U drevnoj Kini, žene koje bi bile zahvaćene besom ili bolom popele bi se na malu binu specijalno sklepanu za njih na ulici, i na njoj dale punog maha svojoj jarosti ili svojoj kuknjavi. Ovaj vid ispovedanja morao bi postepeno svuda da bude vaskrsnut i usvojen, bilo zato da zameni zastareli crkveni ili nedelotvorni medicinski vid.
- Tom filosofu manjka usmerenost ili, hajde da prinesemo žrtvu žargonu, “unutrašnja forma”. Previše je izveštačen da bi bio živ ili prosto “stvaran”. On je pogibeljna lutka. Kakva sreća kad znam da više nikad u životu neću otvarati njegove knjige!
- Niko ne dreči unaokolo da je zdrav i slobodan, a ipak bi upravo to trebalo da rade svi oni koji poznaju taj dvostruki blagoslov. Ništa toliko ne raskrinkava naše prednosti kao nesposobnost da urličemo o svojoj sreći.
- Nikad ni u čemu ne uspeti, iz ljubavi prema ubijanju volje!
- Jedini način da odbranimo svoju samoću jeda svakog pozleđujemo, počevši od onih koje volimo.
- Knjiga je odloženo samoubistvo.
- Pravo govoreći, smrt je ono najbolje što je priroda iznašla da nas sve zadovolji. Sa svakim od nas, sve iščezava, sve prestaje zauvek. Kakav uspeh, kakva podvala! Bez i najmanjeg truda s vaše strane, raspolažemo celim svetom, odvlačimo ga sa sopstvenim nestajanjem. Ne, zaista, umreti je nemoralno…
- Ako, umesto potrebe da se ispružite, osećate želju da se stavite u stanje energične euforije, da se omalovažavate i razdražujete, znajte da ne posedujete duhovnu vokaciju.
- Do te mere smo navikli da živimo u iščekivanju, u polaganju na budućnost ili privid budućnosti, da ideju besmrtnosti ne možemo da pojmimo drugačije nego kao potrebu za dosezanjem podnošenja večnosti.
- Svako prijateljstvo je nevidljiva drama, sled suptilnih povređivanja.
- “Mrtvi Luter” od Lukasa Fortnagela. Zastrašujuće lice, agresivno, plebejsko, uzvišene svinje… koje odaje upravo osobine onog koga nikad ne možemo dovoljno nahvaliti što je izjavio: “Snovi su lažljivi; istinito je jedino kenjanje u svom krevetu”.
427.Što smo duže uživotu, to nam izgledaj manje smislenošto živimo.
- One noći, kad sam imao dvadeset godina i kada sam satima ostajao čela zalepljenog za prozor, piljeći u crninu…
- Nema tog autokrate koji raspolaže tolikom moći koja bi se mogla uporediti sa onom koju uživa neki sirotan koji planira da se ubije.
- Učiti se tome da iza sebe ne ostavimo tragove jeste stalni rat sa samim sobom čiji je jedini cilj da se sebi dokažemo da je moguće postati mudrac samo ako smo u tome istrajni.
- Postojati je stanje podjednako teško pojmljivo kao i njegova suprotnost; šta kažem? Još nepojmljivije.
- U Antici “knjige” behu tako skupe da je bilo nemoguće gomilati ih, izuzev ako ste kralj, tiranin ili… Aristotel, prvi koji je posedovao neku biblioteku dostojnu tog imena. Još jedna optužujuća činjenica u dosijeu tog filozofa, koji je i u mnogo čemu drugom već dovoljno koban.
- Kad bih se usaglasio sa svojim najintimnijim ubeđenjima, prestao bih da se iskazujem, da uopšte na bilo koji način reagujem. A ovako sam još uvek sposoban za osećanja…
- Neko čudovište, koliko god bilo grozno, potajno nas privlači, proganja nas, saleće. Ono predstavlja, u uveličanom obliku, naše prednosti i naše jade, ono nas obelodanjuje, ono je naš barjaktar.
- Stolećima se čovek upinjao da veruje, prelazio je iz dogme u dogmu, iz iluzije u iluziju, posvetivši vrlo malo vremena sumnjama, kratkim intervalima između perioda zaslepljenosti. Pravo rečeno, to i ne behu sumnje već pauze, trenuci predaha, koji nastupaju kao posledica zamorenosti verom, svakom verom.
- Nevinost, možda jedino stanje savršenstva, shvatljivo je samo onome ko se u njemu nalazi želeći da iz njega izađe. Pa ipak, istorija od samih njenih nočetaka pa do dan – danas, upravo je to i samo to.
- Sklapam zavese i čekam. U stvari, ne čekam ništa, jedino postajem odsutan. Očišćen, pa makar samo i na nekoliko minuta, od prljavština koje kaljaju i zatrpavaju duh, dospevam do svesti koja je ispražnjena od ja, i tako sam smiren kao da sam otišao na počinak izvan kosmosa.
- U jednom priručniku za isterivanje đavola iz Srednjeg veka, nabrajaju se svi delovi tela, čak i najsitniji, koje je đavo pozvan da napusti: reklo bi se da je reč o jednoj ćaknutoj raspravi o anatomiji, koja opčinjava svojom preteranom sitničavošću, obiljem detalja i neočekivanošću. Minuciozno bajanje! Izvuci kandže! Suludo je, ali nije lišeno poetskog efekta. Jer, istinska poezija nema ničeg zajedničkog sa “poezijom”.
- U svim našim snovima, pa makar nas odvodili u vreme Potopa, prisutan je, bez izuzetka, makar i u deliću sekunde, neki beznačajni povod kome smo bili svedok za vreme jave. Ovo pravilo, koje godinama nije prestalo da se potvrđuje, jedina je konstanta, jedina je zakonitost ili privid zakonitosti, koju sam uspeo da utvrdim u svojim neverovatnim noćnim papazjanijama.
- Razvodnjavajuća moć konverzacije. Onda je jasno zašto i meditacija i akcija zahtevaju ćutanje.
- Izvesnost da sam samo slučaj pratila me je u svim okolnostima, povoljnim i nepovoljnim; iako me je sačuvala od iskušenja da sebe smatram nužnim, za uzvrat, nije me sasvim izlečila od izvesne uobraženosti svojstvene gubitku iluzija.
- Retko je natrapati na neki slobodan duh, a kada i sretnete takvog, zapažate da se ono što je kod njega najbolje ne otkriva u njegovim delima (kada čovek piše, na tajanstven način vuče svoje lance) već u njegovim poveravanjima, kada, rasterećen svojih ubeđenja ili svojih poza, kao i svake brige o strogosti ili časnosti, izlaže svoje slabosti. I kada postaje jeretik u odnosu na samoga sebe.
- Što doseljenik nije novator u oblasti jezika, razlog je u tome što on želi da govori jednako dobro kao i domoroci: uspeo u tome ili ne, takva ambicija njegov je gubitak.
- Stalno iznova započinjem jedno pismo, ali nikako da mi krene, tapkam u mestu: šta i kako reći? Više čak ne znam ni kome je bilo namenjeno. Jedino strast ili interes umeju odmah da pronađu način izražavanja kakav treba. Nažalost, ravnodušnost je neutralna u odnosu na jezik, neosetljiva na reči. A gubeći dodir sa rečima gubimo dodir i sa bićima.
- Svako je, u nekom trenutku, doživeo iskustvo čudesnog koje će, zbog uspomene na njega, biti njegova glavna prepreka za unutrašnji preobražaj.
- Nisam upoznao mir, izuzev kad moje ambncije zadremaju. Čim se razbude, obuzme me uznemirenost. Život, to je stanje ambicije. Krtica koja kopa svoje hodnike, ambiciozna je. Ambicija je doista posvuda, a njene tragove možemo zapaziti čak i na licima umrlih.
- Otići u Indiju zbog Vedanta ili budizma, isto tako doći u Francusku zbog jansenizma. Ovo je ipak znatno svežiji, s obzirom da je nestao tek pre tri stoleća.
- Nigde ne nazirem ni traga od stvarnosti, osim u mome osećanju nestvarnosti.
- Postojanje bi bio potpuno neizvediv podvig ukoliko bismo prestali da pridajemo značaj onomešto ne postoji.
- Zbog čega Bhagavad-Gita tako visoko smešta *odricanje od plodova delovanja*? Zato što je takvo odricanje retko, neostvarljivo, protivno našoj prirodi i što dospeti dotle znači razoriti čoveka kakav je bio i ostao, ubiti u njemu svu prošlost, delo hiljadugođa, jednom rečju, osloboditi se Vrste, tog gnusnog i nečuvenog šljama.
- Trebalo bi se zaustaviti u stanju larve, osloboditi se daljeg razvoja, ostati nedovršen, uživati u lenčarenju elemenata i tiho se istrošiti u ekstazi embriona.
- Istina počiva u individualnoj drami. Ako stvarno patim, patim mnogo više nego individua, prevazilazim sferu sopsgvenog ja, sjedinjujem se sa suštinom ostalih. Jedini način da se zaputimo ka univerzalnom jeste da se zaokupimo isključivo onime što se tiče samo nas.
- Ukoliko se fiksiramo za sumnju, veće sladostrašće osećamo kad iznosimo razna razmatranja o njoj nego kad je praktikujemo.
- Ako želimo da upoznamo neku zemlju, treba da čitamo njene drugorazredne pisce, koji jedini odražavaju njenu pravu prirodu. Ostali razobličavaju ili preoblikuju ništavnost svojih sunarodnika: oni niti mogu niti hoće da budu na ravnoj nozi sa njima. To su sumnjivi svedoci.
Emil Sioran
