Pariz
to je mesto o kome ste slušali
velik je i ljudi izgledaju bogati
ali vrlo izolovani jedni od drugih
svaka osoba
hram ravnodušnosti
ali
kada pažljivije zagledaš u sve to
vidiš da im je
strah
prešao u naviku
ispunjeni su
strahom
i strah je taj
koji čini da deluju ravnodušno
jedni drugima
i tebi.
ti veliki parižani,
žene i deca
sede u parkovima kao papirno cveće
a muškarci grme naokolo u svojim autićima
junačeći se.
ubeđen sam da su Francuzi
uradili mnoge važne stvari
ali
to bazdi na prošlost.
otići u Pariz da bi stvarao umetnost
sada
je kao sedenje i čekanje
da leptir prdne.
volim kelnere i kerove
i kurve
i način na koji se ljudi provode
po čitavu noćc
svake noći
ali nešto je hladno na
duši Pariza.
gradovi umiru
kao što i ljudi umiru
samo sporije
a ljude
koji žive u umirućim gradovima
postepeno ispuni ravnodušnost i
strah
i kada njihove smrti
postanu aktuelne
pogrebi deluju izlišno.
Pariz.
ništa nisi očekivao od mene
ali sam ja vise očekivao
od tebe.
sada kada znamo sve ovo
možemo mirno da
kažemo zbogom.
Čarls Bukovski
Iz zbirke “Dangling in the Tournefortia” (1981)
Prevod: Flavio Rigonat
