(Knjiga dana Narodne biblioteke Srbije)
Šta ako je sve na svetu nesporazum, šta ako je smeh zapravo plač?
Ili-ili je prvo veće filozofsko delo Serena Kjerkegora, danskog mislioca i autora iz XIX veka čija nas originalnost i danas opčinjava. Poznat pre svega kao tvorac ključnih koncepata moderne misli i „otac egzistencijalizma“, ali i kao religiozni mislilac, Kjerkegor zahvata oblasti filozofije, teologije, psihologije, književne kritike, religiozne literature i književnosti, istovremeno ih obogaćujući mnogim originalnim doprinosima. Ta moćna mešavina služi mu, pre svega, kao temelj za društvenu kritiku, ali i za novo tumačenje i revitalizovanje hrišćanske vere. Predstavljajući stanovišta dve izrazite ličnosti oprečnih uverenja – mladog estete iz prvog dela Ili-ili, jednostavno nazvanog A, i etičara, sudskog savetnika Vilhelma iz drugog dela – Kjerkegor promišlja o traganju za životom ispunjenim značenjem, razmatrajući najrazličitije teme: od Mocarta i drame do dosade i ciničnog zavođenja i odbacivanja mlade devojke u čuvenom Dnevniku jednog zavodnika. Remek-delo dvojnosti, Ili-ili je brilijantno istraživanje konflikta između estetskog i etičkog duha u kome se ironično i zavodljivo promišlja o epikurejskim zadovoljstvima i elokventno izlažu plemenite vrline kreposnog života.
Izvod iz knjige:
Tako čak najmanja individua ima dvostruku egzistenciju. Svaki pojedinac ima svoju istoriju, i ona nije samo proizvod njegove vlastite slobodne delatnosti. Njegova unutrašnja delatnost, naprotiv, pripada njemu samom i pripadaće mu večno; njemu je ne mogu oduzeti ni istorija, ni istorija sveta, one će ga pratiti ili na njegovu radost ili na njegovu žalost. U tom unutrašnjem svetu vlada jedno bezuslovno „Ili-ili“, ali s njim filozofija nema nikakvog posla. (…) Prema tome: ono što se pojavljuje u mom „ili-ili“ jeste etika. Zato još nije reč da se bira nešto i još nije reč o stvarnosti koju biranje kao takvo poseduje. To je ipak presudna stvar i trudim se da te za nju probuidim. Do ove tačke čovek može drugome pomoći; ali, kada do nje dođe, uticaj koji čovek može vršiti na drugoga postaje nešto sekundarno.
