Svakom od četiri korena ili elementa na koje su Grci podelili materiju potom je odgovarao i po jedan duh. U delu švajcarskog alhemičara i lekara Paracelzusa, iz XVI veka, pojavljuju se četiri osnovna duha: Gnomi, za zemlju, Nimfe, za vodu, Salamanderi, za vatru, i Silfi ili Silfide, za vazduh. Sve te reči su grčkog porekla. Litre je potražio etimologiju reči „silf” među keltskim jezicima, ali potpuno je neverovatno da Paracelzus poznaje ili makar naslućuje takve jezike.
Niko ne veruje u Silfe, sada; ali izraz „stas silfide” i dalje se primenjuje za vitke žene kao banalna pohvala. Silfi se nalaze na sredini između materijalnih i nematerijalnih bića.
Romantičarsko pesništvo i balet nisu ih zanemarili.
Iz Priručnika fantastične zoologije (Horhe Luis Borhes i Margarita Gerero)
