Art

Solun

Majke mrmljaju nešto
na uvo
bebama

Parovi šapuću
isprepletanih ruku

Starci se drže za ivicu
kao nad provalijom

I svi gledaju
u tu uskomešanu masu
crnila

Po kojoj putuje samo zrak
šarenog svetla
prosut odnekud

Da li je moguće
da se samo ja pitam
zašto se
ta tamna materija
pretvara
da je
more?

Aleksandra Leković

Ostavite komentar:

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.