Tog dana nisam odoleo piti od bundeva.
Pojeo sam
jedno parče. Popio čašu vode naiskap.
Podrignuo dvaput. Jezik mi je bio lepljiv,
samo lepota i istina. I titraji i treperenje.
Neke stvari ću da zaboravim od svega ovog,
neke ću da zapamtim. Tog dana sam ustao rano ujutru,
lako se probudio, poželeo da ustajem još ranije,
sve ranije i ranije, što više budan.
Sve što sam video, naučilo me je.
Sve što sam dodirnuo, pomoglo mi je.
I nikako da se snađem a neku snagu ipak imam,
vežbam se da poverujem u to, vežbam snagu da dohvatim celinu,
da skupim trunčice, hiljade, u jednu šaku,
i da kažem: dobro je,
tu je.
Srđan Valjarević
