Sunce ovog dana – Prolog
Žrtva livenica
Dragi Ivane,
Sunce ovog dana nije samo naslov jedne vaše pesme. On sugeriše i kako vaše delo izgleda obasjano suncem ovog dana. Volt Vitmen i Sveti Franjo Asiški drže se za ruke obasjani suncem ovog dana, ministar vojni otomanske imperije Omer-paša Latas i beskućni Ćorkan drže se za ruke obasjani suncem ovog dana, pisar Dražeslav i fra Marko, Mara i Jele- na, obasjani su suncem ovog dana.
Verujem da ste bili potajni elejac i da ste sve kreativne principe sveta svodili na jedan. To je bilo sunce. Govorili ste da stvarno živite samo u onom prolećno-letnjem đerdanu od sto dvadeset sunčanih dana. I u tamnici vam je bilo lakše na sunčanoj strani. Želeli ste daljudi budu, da čovečanstvo bude na sunčanoj strani.
Postoji toliko vrsta sunca: nacrtano-dečje, prolećno-let- nje-jesenje-zimsko. Sunce ozdravljenja. Sunce asocijacija. Stvaralačko. Američko. Venecijansko, žitko, limunasto. Bol- ničko. Sunce od koga sve pod kapcima postaje narandžasto. Sunce u Lisabonu, Istanbulu. U Egiptu. U Grčkoj. Sunce od koga se obrazi dižu. Sunce od koga se oči sužavaju. Sunce, koje je na svom prestolu, sa mudrim Apolonom i ludim Dionisom.
Sunce. Sunce…
Dečak Faeton je vozio Sunčevu kočiju i survao se. Sunčevu kočiju ste vozili i vi i cela Mlada Bosna.
Jer toliko ste ga voleli.
Vi ste sad tamo.
Na putevima od zlata i senki.
Voleo bih da znam kako je tamo.
Lažem.
Ne bih voleo.
Možda o postojanju i ništavilu ne treba razmišljati kao o dve odvojene stvari. Znamo da ništavilo prožima biće. Možemo se samo nadati da i biće prožima ništavilo. Ako tamo živite onoliko koliko ste u životu umirali, to će biti jedan oblik harmonije.
***
Kad god bi stari Grci pili iz kratera, prve gutljaje bi izlili u zemlju za bogove ili heroje. Ja pijem tečno sunce i izlivam ga za vas kao žrtvu livenicu.
Polažem vam na oltar i nudim sunce ovog dana. Jedan plameni dan na Jonskom moru. Oko šest popodne dolazi najlepši momenat, trenutak plemenite svetlosti. More je toplo a talasi kao melem. Plemenita svetlost je ujedinila čitav svet ružičastim treptanjem. U treptanju su zalebdele bele kuće i plave tende, kupači breskove boje i vesele terase na kojima se suše peškiri.
Da li su putovanja neizbežna? Da li su eskapizmi mogući?
0 tome ćemo govoriti.
I o suncu.
***
Njegoš se zahvalio bogu koji ga je divnoga sunca blagoizvoleo napojiti. U Rimu on je odbio da se spušta u katakombe. On je katakombe nosio u sebi.
Ali, dragi Ivane, zašto da razgovaramo o katakombama? Hajde da se vratimo na početak.
Hajde da razgovaramo o prozorima.
Vladimir Pištalo
Sunce ovog dana
