Čuvena grčka ravnoteža
Sa narodima se dešava isto što i sa osobama: ono što je vidljivo nije uvek najreprezentativnije; ili, bolje rečeno, gotovo nikada nije tako. Ono što neki čovek – ili neka kultura – tvrdi, pre je izraz želje nego stvarnosti. Ako Dostojevski tvrdi da ne treba ubijati, radije pomislimo kako je Dostojevski zločinac koji se bori protiv svojih nagona. Ako Sokrat preporučuje da zaziremo od tela, budimo uvereni da je Sokrat senzualan čovek koji se očajnički bori protiv svojih želja: njegovo mišljenje o nadmoći razuma predstavlja naličje njegove skrivene ličnosti.
Svaka kultura jeste pokušaj da se savlada ono životinjsko u ljudskom biću. Otuda je – kako primećuje Jung – razmimoilaženje sa samim sobom svojstvo čoveka kulture. Predanje nam predstavlja Grke kao olimpijski uravnotežen narod, ali dovoljno je pročitati Bahantkinje pa uvideti kako je ta čuvena ravnoteža lažna i površna. I nije čista misao ta koja nam otkriva duboku stvarnost jednog naroda, nego to čine mit i fikcija.
Ernesto Sabato
