Jasan Pogled
Dobro je poznata činjenica da je opus F. M. Dostojevskog [Fёdor Mihaйlovič Dostoevskiй] izvršio ogroman uticaj na stvaralaštvo niza pisaca iz različitih nacionalnih književnosti, filozofa i psihologa, književnih proučavalaca i teologa, a taj uticaj ne jenjava ni danas. Tomas Man [Thomas Mann], Kafka [Franz Kafka], Džojs [James Joyce], Kami [Albert […]
Uvod: Demonologija kod Dostojevskog Od starog Rima tzv. homo novus označava čovjeka od kojega počinje uspon njegove loze, nekoga obično neznatnog porijekla, ali znatnih sposobnosti, ne uvijek najpohvalnijih, na šta se ponekad nadovezuje hibris samozačetništva, da ne kažemo skorojevićki psihosocijalni porivi. Bilo bi stoga prirodno pretpostaviti da ovdje u naslovu […]
1. Ja sam zao čovek – odjek prvog čoveka Kada književno delo zahteva od nas da posredstvom problematike jednog karaktera tumačimo problematiku jedne ideje, pa se taj karakter na prvim stranicama još jezički samokonstituiše izjavom: „Ja sam bolestan čovek… Zao” (Dostojevski 1979: 313), mi bivamo zavedeni da naš analitički aparat […]
Jedan od očevidaca kažnjavanja petraševaca Fjodor Nikolajevič Ljvov [Fëdor Nikolaevič Lьvov] kasnije je pisao: „Dostojevski je bio uzbuđen. Prisećao se ’Poslednjeg dana na smrt osuđenog’ V. Igova i prišavši Spešnjevu reče: ’Mi ćemo biti sa Hristom’. Na to je usledila replika Spešnjeva: ’Šačica praha’”.1 Ova dva pogleda na svet, nastala […]
U samom jezgru dela Dostojevskog, u fokusu njegovih interesovanja je čovek, njegova priroda i sudbina. Čitavo njegovo delo je strasno istraživanje tajne ljudske prirode, odgonetanje zagonetke čovekove duše, višeslojne i bezmerno duboke. U jednom pismu Dostojevski sažima svoju zaokupljenost antropologijom u dve kratke rečenice: „Čovek je tajna i zagonetka. Ako […]
Kao sijevanje daleke munje danas dođe pitanje šta je to što se događa? Doduše svakog okrzne, no iz njega najprije pogodi jeza i strah, možda i ne toliko od onog što nas čeka, već od samog čekanja. Izgleda, neki, pa barem i prividni, mir mogao bi se ostvariti samo na […]
Raspeće je slika (ikona) koja uliva nadu. Tako bi moralo biti. U protivnom priča gubi smisao. Bog koji je rođen, raspet, koji vaskrsava, samim svojim (bogočovečanskim) bićem, On predstavlja (mistički / obredni) zalog te nade. Ivan (Karamazov) ima problem sa Bogom. Taj problem nije mali. Imaju ga i drugi junaci […]
U poetici proze Fjodora Dostojevskog [Fёdor Mihaйlovič Dostoevskiй] likovi predstavljaju verovatno najvažniji konstitutivni element strukture njegovih pripovedaka i romana. Sva njegova kapitalna dela imaju u svom središtu jednog junaka, a jedini izuzetak u tom smislu predstavljaju Braća Karamazovi, po svoj prilici zato što pisac nije stigao da napiše njihov drugi […]
ANTIPOZITIVIZAM JUNAKA PODZEMLjA Čak i u slučaju kad bi čovek bio samo klavirska dirka, i kad bi mu to čak dokazali prirodnim zakonima i matematički, on se ni tada ne bi opametio; namerno će nešto suprotno učiniti, samo iz nezahvalnosti – upravo da bi bilo po njegovom (Zapisi iz podzemlja). […]
Po – Veoma je čudno kada čovek pronađe svoju viziju o svetuu tako nepokretnim stvarima, budući da u životu sve klizi i teče. Hofmanstal Tokom devetnaestog veka grad-reč sve češće se predstavljao u književnosti više kao nestabilan odraz pojedinačne svesti nego predmet fiksiran u prostoru. Ova promena je deo sveobuhvatnijeg […]