Jasan Pogled
Iako sam umesto 1881, kako se obično navodi, umro 1882. nisam živeo ni sekund duže nego što jesam. Nesporazum je nastao zbog kobnih dvanaest dana razlike izmeðu gregorijanskog i u tadašnjoj Rusiji važećeg julijanskog kalendara. Svejedno. Mrtvi pisci ne bi trebalo da se pojavljuju u javnosti. Ni živi ne bi […]
Milan Kundera – Svest o kontinuitetu (treći dio) Mnogostruka značenja pojma istorija „Istorija Nemačke”, „Istorija Francuske”: u svakoj od ovih formulacija pojam istorija zadržava isti smisao, dok je odredba drugačija. „Istorija čovečanstva”, „istorija tehnike”, „istorija ove ili one umetnosti” ne podrazumeva samo drugačiju odredbu, već i to da pojam „istorija” […]
Kada je za vrijeme Staljinova terora Dostojevski osuđen na strijeljanje, a potom nakon osobna Staljinova pomilovanja osuđen na samo 4 godine robije, Dostojevski je već prvoga dana po dolasku u gulag pisao bratu. S nadnevkom 7. septembra 1937. Nakon uvodnog pozdrava u pismu je stajalo: – Vjerujem da ćeš mi […]
Kako je moguće obuhvatiti odjednom sva iskustva jednog izmučenog, poniženog, žudnog čovečanstva? – tako glasi pitanje koje je, sa mladalačkim očajanjem, Dostojevski postavio Visarionu Gregorjeviču Bjelinskom, najvećem ruskom kritičaru tog doba. A njegov odgovor je bio zadivljujuće precizan: počni od pojedinca. Onog najbližeg tebi. S ljubavlju uzmi za ruku poslednjeg […]
Priznajem da je dva puta dva jednako četiri izvrsna stvar, ali ako već treba hvaliti sve i sva, reći ću vam da i dva puta dva jednako pet isto tako lepo zvuči.
Fjodor Mihajlovič Dostojevski bio je opterećen bolešću od koje su patili, kako se pretpostavlja, Herkul, Ajakas, Empedokle, Marko Sirakuski, Sokrat, Julije Cezar, Livije Druz, Savle, Sveti Jovan, Muhamed, Magbet, Karlo Veliki, Petrarka, Dante, Rišelje, Kromvel, Petar Veliki, Napoleon i drugi. To je epilepsija. Epilepsija Dostojevskog mogla je proisteći kako iz […]
U bogatoj ličnosti Dostojevskog mogli bismo razlikovati četiri fasade: pisca, neurotičara, etičara i grešnika. Kako da se snađemo u ovoj složenosti koja zbunjuje? U odnosu na pisca ima najmanje sumnje, njegovo mesto nije daleko iza Šekspira. Braća Karamazovi su najveličanstveniji roman koji je ikada napisan, epizoda о Velikom Inkvizitoru jedno od […]
Dostojevski i Niče (2) Piše: G. M. Fridlender Ideje dobra, jednakosti i samilosti prema ljudima Niče je smatrao »teoretskim«, »knjiškim«. Jedino razumnom istinom on je priznao pomirenje s iskonskom tragičnom iracionalnošću bića koju je proglasio. A Dostojevski je miislio da su »najteoretskije«, »najfantastičnije« i »najknjiškije« ideje čoveka buržoaske civilizacije odvojenog […]
Piše: G. M. Fridlender Jedni zapadni istoričari književnosti tvrde da je Dostojevski »anticipirao« osnovne Ničeove ideje; drugi — da je Niče bio »učenik« ruskog romanopisca; treći se ograničavaju na priznanje unutrašnje bliskosti ideja Ničea i Dostojevskog ne mareći za pitanje o poreklu Ničeovih ideja i za to kako se on […]
Besi (Šigaljevizam) Besi je delo Dostojevskog u kojem autor samog sebe oponaša, ali verovatno ne zato što mu je opala inspiracija, nego zbog nečega drugog. Kod manjih je to uobičajena stvar, ali se događa i velikim majstorima. On se ne zadovoljava time da jednostavno bude Rus, nego počinje da se […]