Tamo nije bilo struje.
Zato sam se u postelju zavukao
I čitao, pri čkiljavoj svetlosti lojanice,
Ono što mi se našlo nadohvat ruku –
Bibliju, na portugalskoma (zanimljiva stvar!) priređenu za protestante.
I pročitao stranice “Prve poslanice Korinćanima”.
Oko mene preterani mir palanačke noći.
Kao da je, naprotiv, stvarao nesnosnu buku,
I ja se umalo nisam od očaja rasplakao.
“Korinćanima poslanica prva”..
Ponovo sam je čitao pri svetlosti lojanice
Koja je najednom zasijala drevnim sjajem,
I neko se silno more uzbuđenja u meni uzburkalo..
Ja sam ništa…
Ja sam privid…
Šta uopšte tražim od sebe i od svega na ovom svetu?
“Ako ljubavi nemam”.
A vrhovna svetlost s visine stoleća obznanjuje
Veliku poruku koja oslobađa dušu..
“Ako ljubavi nemam…”
Bože moj, a ja koji ljubavi nemam!…
Fernando Pesoa
