I otišla si kao što si došla
Brzo si me ostavila,
Toliko si me puta ranije ostavila
Kada sam mislio da će me to uništiti
Ali nije
I uvek si se vraćala.
Sada sam isključio crveni radio
I neko je u susednom stanu tresnuo vratima.
Osuda je konačna. Neću te pronaći na ulici
Niti će telefon zvoniti i nijedan me trenutak
Neće ostaviti na miru.
Nije dovoljno što ima mnogo smrti
I što ovo nije prva,
Nije dovoljno što mogu da živim još mnogo dana,
Čak možda i godina.
To nije dovoljno.
Telefon je kao mrtva životinja koja ne progovara
A kad opet progovori
Uvek će to biti pogrešan glas.
Čekao sam i ranije i uvek si ponovo dolazila.
Sada ti moraš da čekaš mene.
Čarls Bukovski
