The Beatles: Sgt. Pepper’s lonely hearts club band – 1967.

   Prvog juna 1967. godine, nakon devet meseci studijskog rada svetlost dana je ugledao osmi po redu studijski album Beatlesa – Klub usamljenih srca narednika Pepera. Bila je to po mnogo čemu jedinstvena i veoma uticajna ploča, simbol jednog neobičnog vremena psihodeličnog umetničkog stvaralaštva, eksperimentisanja sa drogama, undergrounda i Flower power pokreta.

    Po prvi put na omotu ploče su odštampani tekstovi pesama, omot se po prvi put otvarao, a dizajnirali su ga, po prvi put u istoriji pop muzike, pravi umetnici – britanski pop artisti, bračni par Piter Blejk i Džen Hevort. Šarenilo boja, cveća, značajnih ličnosti i Bitlsa u uniformama (zajedno sa njihovim voštanim replikama) na savršen su način odražavali duh jednog vremena promena i čudesnih umetničkih vizija. A u muzičkom smislu, šta je  sve to donosila psihodelična vizija Beatlesa, najavljena kultim singlom Strawberry fields forever ?…

… Kratka predistorija cele priče oko ovog nestvarnog albuma, vrhunca jedne prebogate karijere i epohe, mogla bi da se sažme u par sledećih redaka, činjenica koje su prethodile svemu … Okupivši se, obnovljeni (nakon završetka i objavljivanja albuma Revolver, kao i kraja zamornih turneja koje su napokon predstavljale nepotrebno opterećenje za bend na njegovom novom, kreativnom putu i umetničkoj misiji – održavši poslednji koncert 29. avgusta 1966., u Candlestick parku u San Francisku), u Abbey road studiju u četvrtak, 24. novembra 1966., Bitlsi započinju rad na novom albumu … Početna ideja vodilja benda bila je sledeća: Bitlsi su nameravali da stvore autobiografski album koji bi imao odjeke nihovog detinjstva u rodnom Liverpulu …

… Prethodnica albumu bio je, ispostaviće se kasnije, njihov možda najznačajniji singl (dvostruka A strana ploče) sa pesmama Džona Lenona i Pola Mekartnija Strawberry fields forever – Penny Lane (1967.), mini remek-delo nastalo u periodu od pomenutog novembra 1966., do januara 1967.. Pod dirigentskom palicom maestra Džordža Martina i tehničara Džefa Emerika, tokom 24., 28., i 29. novembra i 8.,9., 15., 21. i 22. decembra, unutar legendarnog londonskog studija kompanije EMI, nastajala je prva, od dve monumentalne pesme za pomenutu singl ploču (najavu pomenutog albuma), koja će svetlost dana najpre ugledati u Americi – 13. februara 1967., a potom i u rodnoj Britaniji 17. februara iste godine …

… Strawberry fields forever bio je još jedan od moćnih Lenonovih halucinogenih, psihodelično – nadrealnih eksperimenata svešću i kreativnošću, nastao pod snažnim uticajem LSD-a i njegov kreativni prodor u unutrašnjost uma (obeležen biserima poput Tomorrow never knows, Lucy in the sky with diamonds, A day in the life ili recimo krucijalne I am the walrus – računajući pritom samo na njegov psihodelični niz u periodu 1966.-1967.). Naslanjajući se na numeru She said, she said i kreativnu viziju albuma ’’Revolver“, sneni, i u fazi samopreispitivanja okrenut ka vlastitoj unutrašnjosti Lenon upušta se, istraživaćki, u snažna, zbunjujuća i lićna osećanja (u stanju mogućeg eksperimentalnog proširivanja svesti halucinogenima, što će se vremenom, nažalost, pokazati kao veoma opasna ’’igra“ i dvosekli mač, poguban po mnoge velike umetnike, pa i čitavu jednu generaciju mladih, hrabrih ljudi željnih pomeranja granica svesti i preispitivnja nametnutih vrednosti) , vraćajući se sneno, romantičarski u nevinost doba detinjstva i vreme dok je lutao područjem Stroberi filda sa prijateljima Pitom Šotonom i Ajvanom Vonom… Lenon se, kao kompletan autor pesme, unosi u lik dečaka, siročeta iz doma Strawberry field, u ulici Bikonsfild roud koji se nalazio u blizini Lenonovog dečačkog doma u Vultonu, predgrađu Liverpula …

… Lebdeći kroz snene, psihodelično-nadrealne, čudesne tonove ove kompleksne kompozicije (na čijem snimanju su učestvovali Lenon (vokal, akustična gitara, bongosi, melotron), Mekartni (melotron, bas gitara, električna gitara, timpani, marakas), Harison (električna slajd gitara, timpani, marakas i svarmandal – vrsta indijske citre), Star (bubnjevi, udaraljke), Mal Evans (daire), Nil Aspinal (gviro), Teri Doran (marakas), Džon Hol, Derek Simpson i Norman Džouns (violončela) i Toni Fišer, Greg Boven, Derek Votkins, Stenli Roderik (trube)), uplovljavamo nošeni talasima lizergičnih fluktuacija u lenonovsku studiju o nesigurnom identitetu samotnog buntovnika protiv svih institucionalnih stvari, s jedne, i sentimentalnu čežnju za neobuzdanim detinjstvom ispunjenim maštom i igrom – uplovljavamo u Lenonov imaginarni svet refleksija i introspekcije, vizionarsko polje jagoda iz njegove mašte …

„Polja jagoda zauvek”
Dozvoli mi da te povedem sa sobom,
Pošto idem dole do Polja jagoda
Tamo ništa nije stvarno,
I nemaš za šta da se uhvatiš
Polja jagoda zauvek
Lako je živeti zatvorenih očiju
Ne razumevati i ono što vidiš
Postaje teško biti neko
Ali ipak nekako uspeva
Meni to mnogo i ne znači
Dozvoli mi da te povedem sa sobom,
pošto idem dole do Polja jagoda
Tamo ništa nije stvarno,
I nemaš za šta da se uhvatiš
Polja jagoda zauvek
Mislim da nikoga nema na mom stablu
To bi po meni moralo da bude ili visoko ili nisko
To je kao kada ne znaš svoju melodiju,
Ali nema veze
U stvari, ja mislim da to i nije loše
Dozvoli mi da te povedem sa sobom,
Pošto idem dole do Polja jagoda
Tamo ništa nije stvarno,
I nemaš za šta da se uhvatiš
Polja jagoda zauvek
Uvek, ne samo ponekad, mislim da sam ja u pitanju
Ali znaj, ja sam svestan kada je u pitanju san
Mislim da znam, da mislim „Da”
Ali sve je to pogrešno
U stvari, ja se sa time ne slažem
Dozvoli mi da te povedem sa sobom,
Pošto idem dole do Polja jagoda
Tamo ništa nije stvarno,
I nemaš za šta da se uhvatiš
Polja jagoda zauvek, zauvek…

… Bitlsi su ovom revolucionarnom numerom ukazali na pravu temu engleske psihodelije – nostalgiju za naivnim dečijim vizijama (što će Syd Barrett sa svojim bendom Pink Floyd dovesti do muzičkog vrhunca na Ostrvu, krajem šezdesetih), za razliku od tema američke psihodelije upućene pre svega na stvari vezane za ljubav i droge …

… Pesma Strawberry fields forever bila je ogledalo duše, transformacije i promenjene svesti Džona Lenona iz sredine šezdesetih godina prošlog veka – kreacija proizašla iz njegovog intenzivnog samopreispitivanja pod snažnim uticajem LSD halucinogena i velikim uticajem njegove nove ljubavi – avangardne japanske umetnice Yoko Ono koju je upravo uppoznao u periodu stvaranja pomenute pesme, na njenoj samostalnoj izložbi u Londonu, koji će radikalno transformisati Lenona i kao čoveka i kao umetnika, odvevši ga narednih godina u mnogo beskompromisniju i avangardniju, politički angažovanu fazu i skori razlaz sa Bitlsima i prošlošću, kao i sa Džonovom prvom suprugom – Sintijom Lenon … Melodija ove magične, nadrealne, hipnotičke, sanjarske i retrospektivne kompozicije pokazuje Lenona u fazi polusna, introspektivnog, odsutnog iz sivila svakodnevnice i realnosti, izgubljenog u potrazi za novim identitetom, umetničkom vizijom, životnom misijom i kreativnošću koja se tih godina bližila vrhuncu( koji će doseći sa svoja početna dva solo albuma – ’’John Lennon Plastic Ono band“ (1970.) i ’’Imagine“ (1971.)) …

… Posledica Lenonovog samopreispitivanja i traženja imala je svoje posledice i unutar same numere – ’’prva“, sporija verzija pesme, urađena je bez studijskih muzičara i dodatnih instrumenata u određenom tonalitetu … Potom je Lenon, nesiguran u sebe i ono što zapravo želi u tom trenutku konsultovao Džordža Martina, legendarnog Bitls producenta, po nekima petog člana Bitlsa, uradivši potom ’’drugu“, bržu verziju pesme u drugačijem tonalitetu sa dodatnom gustinom snimka i nizom raznorodnih muzičkih instrumenata i pomenutom grupom studijskih muzičara, uz korišćenje trube i violončela … A potom su čudesnom studijskom magijom, više nego revolucionarnom i naprednom za to vreme (na snažno i uporno insistiranje Lenona) Martin i Emerik uspeli do tada nemoguće – da ubrzavanjem dva različita snimka dođu do jedinstva pesama približno istog tempa …

… Lenonovo remek-delo dovedeno je do savršenstva zbirnim učešćem svih članova benda, angažovanih studijskih muzičara i magijom studijskog umeća tandema Džordž Martin i Džef Emerik … Na kraju snimanja, nakon više od 50 sati utrošenog studijskog rada, oduševljeni Džordž Martin opisao je ovaj snimak kao ’’potpunu tonsku poemu, poput modernog Debisija“! …

… Kreativna magija Bitlsa i njihova jedinstvena inventivnost, inovativnost i maštovitost ovom su antologijskom numerom dali pop muzici novu, avangardniju i sofisticiraniju notu, nadomestivši spontanošću i originalnošću tehničku ,,nesavršenost“ kao mogući nedostatak u odnosu na domete klasične muzike … Rok muzika je sa Bitlsima dobila svoje novo, umetničko ruho i izražajne mogućnosti unutar okvira ’’jednostavnh“ pop kompozicija …

… Pesma Džona Lenona Strawberry fields forever (zajedno sa Mekartnijevom ’’Penny Lane“) bila je najava nove, možda najznačajnije Bitls revolucije i albuma nakon kojeg više ništa nije bilo isto … Album Sgt. Pepper’s lonely hearts club band bio je temeljno oslikan LSD-jem. Zvuk tog magičnog albuma ostaje najautentičnija zvučna simulacija psihodeličnih doživljaja stvarnosti jednog vremena. Nadrealnoj atmosferi albuma koji je obeležio jednu čudesnu epohu i naslikao zvukom duh jednog vremena doprineo je i jedinstveni Lennon-McCartney kreativni proces nalik snu i laganom transu. Njihova vrela i buntovna keltska krv, natopljena lizergičnom kiselinom i halucinantnim čarima THC-a, osnažena kreativnom intuitivnom lucidnošću iznedrila je niz veličanstvenih umetničkih ostvarenja koja su postala simbolima vremena, neizbrisiv trag u svesti jedne generacije koja je pokušala da promeni sve(st) …

… Ipak, pojavio se u celoj priči i jedan bitan problem : pravila tadašnje diskografske industrije i top lista nisu dopuštala da pesme prethodno objavljene kao singl ploče (a Bitlsi su morali da ispoštuju unapred ugovorene obaveze prema kompaniji i objave pomenute pesme kao singl) pojave na albumu, što je Bitlse vratilo na sam početak snimanja Narednika Pepera i narušilo zvanični koncept koji je trebalo da crpi kreativnu snagu iz priče o njihovom liverpulskom detinjstvu … Rešenje se pojavilo samo dva dana nakon okončanja snimanja pesme ’’Penny Lane“, a zvalo se A day in the life … Bio je to novi početak rada na albumu ’’o klubu usamljenih srca“ i kreativni vrhunac u vidu pesme koja je sve kritičare i svet oborila s nogu …

        Sgt. Peper’s lonely hearts club band je počinjao tamo gde se njihov prethodni album Revolver završavao. Poslednja pesma s Revolvera – Tomorrow never knows, Lennonovo remek-delo, zujanjem indijskog žičanog instrumenta nagoveštava promenu koncepta unutar pop muzike (koncepta koji je pop muzikom prikazivao niz emotivno nabijenih ljubavnih pesmica unutar tri akorda i ne mnogo više od toga) i sasvim novu ideju konceptualnog albuma složenije strukture (muzičke, tematske, sociološke, tekstualne). Album više nije bio nasumični skup različitih pesama, već razvija novu ideju i pristup muzici do maksimuma – namesto lepršavih i jednodimenzionalnih ljubavnih izjava novi album Beatlesa postaje omamljujući kolaž muzike, reči, pozadinske buke i orkestralnih efekata, skrivenih izjava, halucinogenih zvona, sekvenci snova, socijalnih opservacija i apokaliptičnih vizija čudotvorno smeštenih na četvorokanalni studijski magnetofon.

    Pojavom konceptualne ideje, gubila se prvobitna spontanost rock and rolla. U slučaju Beatlesa bila je to posledica odluke da u avgustu 1966. prestanu sa zamornom koncertnom aktivnošću i posvete se isključivo studijskom radu. Svet halucinogena i neslućenih studijskim mogućnosti pružili su sasvim drugačiju percepciju stvarnosti, kreativnih mogućnosti i ideja, pretočenu u kompleksnije muzičke sadržaje.

     Što se vremena nastanka albuma tiče, bilo je to doba eksperimentisanja i traženja novih mogućnosti izražavanja ideja, doba vijetnamskog rata, antiratnih protesta, indijskog misticizma i istočnjačke filozofske misli, undergrounda, transcendentalne meditacije, halucinogena, vreme hipi odiseje i cvetnog leta druge polovine šezdesetih… Bilo je to vreme radikalnih promena, političkih ubistava, kraja modernizma… Bilo je to vreme za još jednu Beatles transformaciju, novi pionirski poduhvat, promenu koju će predvoditi vlastitom harizmom, spontanošću, prirodnošću, smislom za humor i nepresušnom kreativnošću i inovativnošću, obeleživši čitavu jednu deceniju i epohu- zvanu ’’šezdesete“, pretvorivši se u njen simbol, zaštitni znak, mit i nikad dosanjane snove….

… A što se samog Džona Lenona tiče, duhovne pokretačke snage Bitlsa, njihove udarne igle i okidača mnoštva kreativnih i duhovnih metamorfoza kroz koje su prošli tih godina, njegova psiha sredinom šezdesetih bila je toliko sanjiva (tokom perioda eksperimentisanja s LSD-jem), da je postao zavistan od bližnjih koji su ga sprečavali da ne odluta zauvek, nepovratno: ’’Kada sam tri dana sasvim sam i ne radim ništa, gotovo u potpunosti napustim sebe. Tu sam gore i gledam se, ili sam na kraju svoje glave. Mogu da vidim svoje ruke i shvatim da se pomeraju, ali to radi neki robot“, objašnjavao je Lenon svoje stanje svesti i neku novu ravan postojanja u kojoj je funkcionisao unutar svoje psihodelične faze …

    Glavnu temu ploče predstavljala je usamljenost, sociološki i umetnički zrelo obrađena u nepretencioznom maniru pop tradicije. Narednik Peper je ostao trajni dokument, priča o tome da umetnost pripada svima, da je dostupna svakome i da je to u suštini njen jedini cilj.

    Psihodelična era zatekla je Beatlese sa cvetom u reveru, ali cvet je bio od celofana, više dekoracija nego simbol flower power ere. Što se same muzike tiče, ploča je smatrana čistom umetnošću. Džefri Emerik, snimatelj kuće EMI radio je na albumu punih 700 sati, što je nagrađeno priznanjem za najbolju tehničku produkciju 1968. godine. Snimalo se pet dana nedeljno, od sedam naveče do četiri ujutru, i tako četiri i po meseca! ’’Negde pri kraju svi smo izgubili osećaj za vreme jer je ponekad izgledalo da celoj stvari nema kraja. No Bitlsi nikada nisu bili umorni i zaista mi nije jasno kako su uspevali sve to da izdrže“, prisećao se snimatelj. Snimalo se na četvorokanalnom magnetofonu uz nadzor producenta, slavnog Džordža Martina. ’’Možeš li da napraviš tako da klavir ne zvuči kao klavir?“, bilo je jedno od karakterističnih pitanja prilikom snimanja. Beatlesi su tražili različite tonske kvalitete za svaki instrument uz odabranu vrstu eha, što se odrazilo na neuobičajenu zvučnu kulisu u većini pesama. Efekti su pesme povezali u zaobljenu i dovršenu celinu, zaokružujući neprekinuti konceptualni pristup albumu. Jednostavnost, naivnost i spontanost nekadašnjeg bazičnog rock and rolla tiho se gubila i neprimetno nestajala, ostajući uspomenom na prašnjavoj polici. Znameniti esej Nika Kona to najbolje opisuje: ’’Promenili su se, i pošto ih je ostali pop svet držao kao malo vode na dlanu skoro sve grupe promenile su se zajedno sa njima. Uskoro potom nije više bilo pravog rock and rolla, nije više bilo poštenih koještarija“…

    Naslovna pesma pojavljuje se dva puta na albumu, u različitoj formi. Duža, grandioznija verzija otvara album, druga, kraća, brža i reskija najavljuje grandiozni završetak ploče i pesmu A day in the life. Čuju se duvači, puno različitih zvukova i šumova u pozadini, gitara…

’’Činilo mi se da bi bilo dobro da izgubimo svoje identitete i da se slijemo u identitet nepostojeće grupe. Tako bismo mogli da izmaštamo čitavu kulturu oko nje i okupimo sve svoje junake na jednom mestu“, razmišljao je i objašnjavao koncept novog Bitls albuma Pol Mekartni početkom 1967., govoreći zapravo o daljoj sudbini benda nakon prestanka njihovih živih nastupa i turneja i prekretnice albumom ’’Revolver“. Polako preuzimajući vodeću ulogu u bendu od sanjivog, LSD-jem natopljenog, i sve manje zainteresovanog za rad sa bendom – Džona Lenona, on je osmislio ideju o ponovnom rađanju Bitlsa i njihovom zajedničkom alter egu … Uronjen u alternativni psihodelični ’’i’am only sleeping“ mikrokosmos Lenon nije imao ništa protiv, prepuštajući partneru inicijativu oko osnovne ideje vodilje i realizacije albuma ’’Sgt. Pepper’s lonely hearts club band“…

      Naslovna tema albuma, njena prva, uvodna verzija u album, bila je mekartnijevska domišljata fuzija edvardijanskog varijetetskog orkestra i tadašnjeg hard roka (pod uticajem benda Džimija Hendriksa, kojeg su Mekartni i Lenon prethodno čuli na londonskoj sceni s oduševljenjem…). A potom sledi predivna melodija, sjajno producirana i aranžirana i Beatlesi u punom sjaju, onako kako su to samo oni umeli – višeglasni i lirični, u pesmi With a little help from my friends. Glasovno besprekorna i duhovita, u nepretencioznom i samoironičnom uzvođenju Ringo Starra, pesma obara s nogu sve prave pop fanove.

    Sledi potom slikanje rečima, verbalno dočaravanje vizuelnog utiska u kultnoj Lucy in the sky with diamonds, u izvedbi Johnna Lennona, glavnog cinika i revolucionara unutar Beatlesa…

 … Snimljena krajem februara i početkom marta 1967., u Abbey road studiju, London, kao jedan od budućih bisera kultnog Bitls albuma ’’Sergeant Pepper’s lonely hearts club band“, pesma ’’Lucy in the sky with diamonds“ bila je jedna od najsanjarskijih Lenonovih pesama, njegovo nadrealno, psihodelično slikanje rečima, lenjavo kruženje na melodijskim virovima u blistavim zvučnim mlazovima …

Picture yourself in a boat on a river
With tangerine trees and marmalade skies
Somebody calls you, you answer quite slowly
A girl with kaleidoscope eyes

Cellophane flowers of yellow and green
Towering over your head
Look for the girl with the sun in her eyes
And she’s gone

Lucy in the sky with diamonds
Lucy in the sky with diamonds
Lucy in the sky with diamonds
Aaaaahhhhh…

Follow her down to a bridge by a fountain
Where rocking horse people eat marshmallow pies
Everyone smiles as you drift past the flowers
That grow so incredibly high

Newspaper taxis appear on the shore
Waiting to take you away
Climb in the back with your head in the clouds
And you’re gone

Lucy in the sky with diamonds
Lucy in the sky with diamonds
Lucy in the sky with diamonds
Aaaaahhhhh…

Picture yourself on a train in a station
With plasticine porters with looking glass ties
Suddenly someone is there at the turnstile
The girl with the kaleidoscope eyes

Lucy in the sky with diamonds
Lucy in the sky with diamonds
Lucy in the sky with diamonds
Aaaaahhhhh…
Lucy in the sky with diamonds
Lucy in the sky with diamonds
Lucy in the sky with diamonds
Aaaaahhhhh…
Lucy in the sky with diamonds
Lucy in the sky with diamonds
Lucy in the sky with diamonds …

… Psihodelični doživljaj teksta stvorio je u javnosti intrigantnu pretpostavku da je pesma šifrovana aluzija na LSD, prikrivena u samom naslovu numere (koju je Lenon kasnije bez dvoumljena odbacivao) …

… Kad su Beatlesi objavili album Sgt. Pepper’s Lonely Hearts Club Band u kasno proleće 1967., obožavaoci i kritičari brzo su pronašli reference na drogu na ovom čudesnom albumu, jedinstvenom ogledalu duha jednog neobičnog vremena. Na delirično ukrašenom, šarenolikom, psihodeličnom omotu albuma nalazile su se biljke marihuane u vrtu iza kojeg su stajali Beatlesi. Tekstovi pesama With a little help from my friends, Lovely Rita i A day in the life odnosili su se na marihuanu, spominjući ’’naduvanost“ i uzimanje ’’malo čaja“, kao i želju da budete ’’uključeni“. A prilagođeni slušaoci lako su povezali osećaje, senzacije i vizije koje ljudi obično doživljavaju dok su na halucinogenim drogama sa slikovitim prikazima Lucy na nebu s dijamantima. Istaknuta je bila i pretpostavka da naslov pesme deli inicijale halucinogena L(ucy) in the S(ky) with D(iamonds)… (LSD, dietilamid lizergične kiseline)…

… Beatlesi su nedvosmisleno pridoneli percepciji da je Sgt. Pepper… zaista bio hipi propaganda za halucinogene zabave. Otprilike u vreme kada je album objavljen, Paul McCartney je u intervjuu za magazin Life otkrio da je koristio marihuanu i LSD. McCartney je čak nastavio uzdizati vrline LSD-a, tvrdeći da ga je približio Bogu i da će vremenom doneti svetski mir… Ubrzo nakon toga, John Lennon, George Harrison i menadžer Beatlesa Brian Epstein takođe su priznali da su koristili LSD. Kasnije tog leta, Beatlesi su podržali legalizaciju marihuane potpisujući svoja imena na reklami na celoj stranici u London Timesu… Uprkos ovim javnim proglasima o njegovoj upotrebi droga, John Lennon je odlučno poricao da je Lucy in the Sky with Diamonds govorila o drogama. Lennon je umesto toga dosledno tvrdio da je pesma odgovor na sliku koju je naslikao njegov trogodišnji sin Julian. Često ponavljana priča kaže da je Julian sliku doneo kući iz škole i rekao ocu da je to bila njegova prijateljica Lucy koja je bila na nebu s dijamantima. Lennonov je um tada odlutao prema knjigama Lewisa Carrolla – ’’Alisa u zemlji čuda“ i ’’Kroz ogledalo“ kojima se dugo divio i prethodno ih ponovno čitao. Lucy na nebu s dijamantima navodno je nastala kad je Lennon ugledao Julianov crtež i kombinovao ga s elementima Carrollovih priča i pesama…

… Zamisli sebe u čamcu na reci,
uz narandžino drveće i nebo kao marmelada,
neko te zove, odgovaraš polako,
devojka sa kaleidoskopskim očima.
Celofansko cveće žuto i zeleno,
lebdi nad tvojom glavom,
potraži devojku sa suncem u očima,
iščezla je.

Lusi na nebu sa dijamantima…

… Treće objašnjenje značenja i porekla Lennonove nadrealne pesme dao je sam Lennon mnogo godina nakon što je pesma napisana, samo nekoliko nedelja pre nego što je ubijen, u Njujorku 1980.. Dok je razmišljao o svakoj od pesama u svojoj diskografiji, Lennon je rekao sledeće o  Lucy in the Sky with Diamonds :

’’Bila je tu i slika žene koja će jednog dana doći spasiti me – ’’devojke s očima kaleidoskopa“ koja će izaći s neba. Ispostavilo se da je to Yoko, premda je još nisam upoznao… Slika je bila Alice u čamcu. A takođe i slika ove žene koja će doći i spasiti me – ove tajne ljubavi koja će jednog dana doći. Pa se ispostavilo da je to Yoko, a ja tada nisam upoznao Yoko. Ali ona je bila moja zamišljena devojka koju svi imamo“.

… Lennonovo objašnjenje iz 1980. godine pružilo je odskočnu dasku za još jednu interpretaciju pesme. U fusnoti svoje knjige iz 1994. godine, Revolucija u glavi: Pesme Beatlesa i šezdesete , muzički kritičar Ian MacDonald predložio je sledeće objašnjenje ove zagonetne pesme:

… ’’Devojka s kaleidoskopskim očima“… je za Lennona bila ljubavnica, majka njegovih bespomoćnih maštarija: ’’slika žene koja će me jednog dana doći spasiti“. Ova misteriozna, proročanska žena – za kojom se oplakivalo u pesmi Yes It Is(Lennonova snimka iz 1965), koja je zbunjena u She Said, She Said (Lennonova pesma iz 1966., sa albuma Revolver) – prvobitno je bila njegova majka Julia, ulogu koju je nakon toga preuzela zagonetna Yoko Ono (u pesmi Julia , Lennonovoj snimci iz 1968., sa White albuma“)…

… Na kraju, nakon svih nagađanja, došlo se do ova četiri moguća rešenja čudesne zagonetke zvane Lucy in the sky with diamonds, četiri objašnjenja za poreklo i značenje psihodelične numere Lucy na nebu s dijamantima : (1) Reč je o supstanci LSD; (2) to je lirski odgovor na Julianov crtež, obojen spisima Lewisa Carrolla; (3) reč je o ženskoj spasiteljici za koju se ispostavilo da je Yoko Ono; i (4) reč je o Lennonovoj majci Juliji…

… Da li je  samo jedno od ovih objašnjenja istinito? Nije li ni na kraju ni jedno od njih istinito? Jesu li sva istinita?

… Na neki se način rezultati psihološke analize mogu smatrati doslednima uobičajenu tvrdnju da je Lucy na nebu s dijamantima pesma o leku LSD. Ali umesto da odražavaju duboku upletenost u nečije subjektivno iskustvo i osećanja koja su tipična za uzimanje LSD-a, tekst Lucy na nebu s dijamantima zapravo je sličniji načinu na koji ljudi pišu i govore kad lažu i kada se pokušavaju psihološki distancirati od bolnog psihološkog materijala. Umesto da se usredsredi na iskustvo ovde i sada, tekst pesme izbegava sebe i sadašnjost, već se usredsređuje na apstraktno, intelektualno i ono što je izvan nečijeg ja. Štaviše, umesto da izražava gomilu emocija koje se obično javljaju kad se čovek spotakne, a šta je Lennon često izražavao u svojim drugim pesmama, Lucy na nebu s dijamantima gotovo je bezosećajna. Emocije su, naravno, notorno ’’ovde i sada“ i retko su apstraktne…

                   TIM KASSER, profesor psihologije na univerzitetu Knox College

… Do kraja života John Lennon se trudio da opovrgne bilo kakvu vezu njegove nadrealne, sanjarske poeme prepune čudesnih, snolikih slika i kolaža sa upotrebom LSD narkotika… U čuvenom intervjuu koji je dao za ugledni američki magazin ’’’Rolling Stone“, godine 1970., rekao je sledeće: ’’ Kunem se Bogom, ili Maom, ili bilo kime ko vam se sviđa, da nisam imao pojma da naziv pesme nosi u sebi inicijale LSD“…

… Lennon je do kraja svog života držao da je pesma zapravo nadahnuta slikom koju je njegov trogodišnji sin Julian napravio o Lucy O’Donnell, svojoj prijateljici iz vrtića Heath House. ’’Ovo je istina: moj sin se vratio kući s crtežom i pokazao mi tu devojčicu neobičnog izgleda kako leti“, objasnio je tokom nastupa u emisiji Dick Cavett 1971. ’’Rekao sam:’’ Šta je to?“  i on je odgovorio: ’’To je Lucy na nebu s dijamantima“, a ja sam pomislio: ’’To je divno, prelepo“. Odmah sam napisao pesmu o tome. Nakon što je objavljena, neko je primetio da u nazivu pesme piše LSD, a ja nisam imao pojma o tome… Ali niko mi ne veruje“…

… Lennon je bio vrlo otvoren (iskren kao i u svemu ostalom) prema ulozi koju je droga imala u njegovom pisanju pesama. Svojim iskustvima na LSD-u dosledno je pripisivao pesme ’’ She said, she said“ i ’’ Tomorrow never knows“ sa Revolvera iz 1966. godine , a pesma ’’ Cold turkey“ urađena kao singl sa Plastic Ono Bandom, septembra 1969. neobrađeni je muzički autoportret napisan usred vlastitog mučnog skidanja sa heroina (na suvo, što je u slengu zapravo i naziv pesme). Čini se neobično da bi Lennon lagao o pravom poreklu ’’Lucy na nebu s dijamantima“…

… Osim toga, broj svedoka vezan za ovu pesmu, njen nastanak i naziv uistinu je zapanjujući. ’’Zapravo sam bio s Johnom kad je Julian ušao sa slikom ovog malog deteta“, prisetio se Ringo Starr u  dokumentarnom filmu Beatles Anthology. Lennonova supruga Cynthia takođe je u kasnijim godinama ispričala sličnu priču. ’’Sećam se da se s njom vraćao kući iz škole i pokazivao je ocu koji je sedio. U to vreme nije rekao: O, Bože! Kakav sjajan naslov za pesmu, ali očito ga je ta slika zaintrigirala“. Čak je i Lennonov prijatelj iz detinjstva Pete Shotton bio prisutan tokom nastanka pesme. ’’Slučajno sam bio tamo onog dana kad se Julian vratio iz škole sa pastelnim crtežom lica svoje prijateljice Lucy na pozadini eksplodirajućih, raznobojnih zvezda“, napisao je 1983. godine u knjizi The Beatles, Lennon i ja. ’’Neobično impresioniran ručnim radom svog sina, John je pitao kako se zove crtež. ’’Lucy je na nebu s dijamantima, tata“, odgovorio je Julian. ’’Fantastično“, rekao je John i odmah uvrstio tu nezaboravnu frazu u novu pesmu“…

Lusi na nebu sa dijamantima

Lusi na nebu sa dijamantima

Lusi na nebu sa dijamantima

Ah… Ah…

Prati je dole na mostu pored fontane,

Gde ljudi koji izgledaju kao ljuljajuči konji jedu slatke pite

Svi se smeše dok lebdiš pored cveća

Što neverovatno visoko raste

Novine, taksiji, pojavljuju se na obali

Čekajući da te odvedu

Popni se na leđa s glavom u oblacima

I otišao si

Lusi na nebu sa dijamantima

Lusi na nebu sa dijamantima

Lusi na nebu sa dijamantima

Ah… Ah…

Zamisli sebe u vozu na stanici

S plastičnim portirima sa staklenastim kravatama

Iznenada je neko tamo na obrtnim vratima,

Devojka sa šarenim očima

Lusi na nebu sa dijamantima

Lusi na nebu sa dijamantima

Lusi na nebu sa dijamantima

Ah… Ah…

… Kakva god da je na kraju istina o ovoj čudesnoj Lenonovoj pesmi – bila ona ’’Lennonovo raskošno sanjarenje“, ’’mini pop verzija Tolkinovog Gospodara prstenova“, ’’jedna od klasičnih pesama britanske psihodelije“ ili pak ’’acid rock fantazija“ (kakvim su je sve epitetima krstili mediji tog vremena), jedno je sasvim sigurno – bilo je to još jedno božanstveno umetničko i duhovno unutrašnje putovanje fascinantnim svetom Džona Lenona, naslikano rečima i lenjavo kruženje na melodijskim virovima (obogaćeno zvucima Pol Mekartnija na Lowrey orguljama ili pak Harisonovom indijskom tamburom) u blistavim zvučnim mlazovima… Nadrealni kosmički kutak samo za sanjare spremne prepuštanju dalekim svetovima naslikanim snovima vizionara…

… McCartneyjev pop senzibilitet, melodičnost, pitkost i pevljivost dolaze do punog sjaja u pesmama Getting better, Fixing a hole (Mekartnijeva ležerna improvizacija inspirisana marihuanom) i She’s leaving home (dirljiva priča o generacijskom rascepu, jedna od najfinijih pesama na albumu). Na mekartnijevski razigrani pop senzibilitet nadovezuje se Lennon sa nadrealističnim kolažom Being for the benefit of mr. Kite. Lutajući po antikvarnicama oblasti Kent, početkom 1967., Lenon je u jednoj od njih pokupio viktorijanski cirkuski plakat, okačio ga na zid u svom kućnom studiju, i uz malu pomoć svog neobičnog smisla za humor i nepresušnu kreativnost, svirajući klavir i pevajući fraze sa plakata komponovao pesmu ’’Being for the benefit of mr. Kite“. Uz malu pomoć lucidne produkcije Džordža Martina (po mnogima petog člana Bitlsa) uz zvuke harmonijuma, usne harmonike i viktorijanskih orgulja dobijena je još jedna od lucidnih Lenonovih melodija, briljantna, uvrnuta, vijugava burleska…

… Čovek iz senke, gitarista George Harrison, svojom čudesnom smirenošću i lirikom ponire sa numerom Within you, without you u dubine indijskog misticizma…

’’Unutar tebe bez tebe“ nastao je nakon što sam proveo neko vreme u Indiji i pao pod čaroliju te čudesne zemlje i njene muzike. Vratio sam se sa mnogo instrumenata. Napisao sam je u kući Klausa Voormanna u Hampsteadu nakon večere jedne noći. Pesma mi je došla dok sam svirao harmonijum. Takođe sam proveo puno vremena s Ravijem Shankarom, pokušavajući shvatiti kako sediti i držati sitar i kako ga svirati. ’’Unutar tebe bez tebe“ bila je pesma koju sam napisao na temelju Ravijeve muzike koju je snimio za All – India Radio. Bio je to vrlo dugačak komad – možda 30 ili 40 minuta – i napisan je u različitim delovima, s napredovanjem u svakom. Napisao sam njegovu mini verziju, koristeći zvuke slične onima koje sam otkrio u njegovom delu. Snimio sam u tri segmenta i kasnije ih spojio, prisećao se kasnije Harrison…

… Ambiciozni Harisonov esej – ’’Within you without you“ o fuziji kultura i meditativnoj filozofiji, snimljen tokom marta i aprila 1967. (obogaćen zvukom niza egzotičnih indijskih instrumenata – od table, dilrube, svarmandala do indijske tambure i sitara), predstavlajo je oštar napad iznova probuđenog Harrisona, prosvetljenog drevnom istočnjačkom filozofijom na sve one lakoverne nesretnike ’’koji dobiju svet, ali izgube vlastite duše“… Muzički potcenjen i materijalno iskorišćen – kako od tandema Lennon – McCartney, tako i od pohlepne industrije koja je od Bitlsa napravila mašinu za pravljene novca, svet lažnih osmeha i vrednosti, egoizma i pohlepe čijim se delom Harrison sve manje osećao, težeći sve vreme, kao i Lennon (iz svojih, prilično sličnih razloga) napustiti celu tu stvar, igranku za milione koja je postajala sve praznija i beskrupuloznija iznutra… Kako i njegov meditativni esej kaže, odgovore na mnoga pitanja potražio je unutar sebe, oslobodivši um dotadašnje presije i moranja, sistema unutar kojeg je sve bilo na prodaju i Harrisona kao umetnika sve više stavljalo u podređeni, ponižavajući položaj… Napad koji je jetko pokrenuo sa pesmom ’’Taxman“, ulazeći sa ’’Within you without you“ u unutarnji svet protivurečnosti i konflikata, šarenih laža koje su se nametale spolja, kulminiraće već na ’’White albumu“, pre svega numerom ’’Piggies“… Tražio se izlaz iz cele priče…

Pričali smo o prostoru između nas svih
I o ljudima koji se skrivaju iza zida iluzija
Nikad ne vide istinu
A onda je previše kasno kad preminu…

Pričali smo o ljubavi koju bismo mogli deliti kad je nađemo
I da damo sve od sebe da je držimo tamo našom ljubavlju
Našom ljubavlju mogli bismo sačuvati svet kad bi samo znali…

… Pesmom U tebi, bez tebe… otvara se nepregledni kosmos jedne jedinstvene poetike, zaodenute večnom tajnom ljubavi, krilima mistike, odsjajima saosećanja, nesebičnog davanja i spiritualnom svetlošću večnosti… Harrison ponire duboko u oniričke slojeve ljudske emotivnosti i izražajnosti, treperenja duše unutar polova postojanja i konačnog čovekovog oslobađanja od okova materijanog i smrtnog, nebitnog i iluzionistički nestvarnog…

Pokušaj da shvatiš da je sve u tebi
Niko drugi ne može da te natera da se promeniš
I da vidiš da si stvarno samo veoma mali
I da život protiče u tebi i bez tebe…

Pričali smo o ljubavi
Koja je nestala tako hladna
I ljudi koji stiču svet i gube svoje duše –
Oni ne znaju da ne mogu da vide – jesi li jedna od njih?

Kad si videla iza sebe same – onda ćeš možda naći
Duševni mir čeka tamo…
I vreme će doći kad vidiš
Mi smo jedno, i život teče dalje u tebi i bez tebe…

…  Naglašena i prožeta čudesnim zvukom indijskih bubnjeva i hipnotičkim zvucima magičnog sitara, Harisonova poema Within you without you prožima filozofski i duhovno celokupno čovekovo biće, prodirući suptilno u najdublje i najsenzibilnije slojeve čovekove duše i ljubavi skrivene u dubinama srca … u tebi i bez tebe odvija se tajna života, besmrtnosti, večnosti… prostiru se talasi okeana života koje pokreće samo iskrena ljubav oslobođena materijalnih okova mrene stvarnosti, vela koji zaslepljuje i čini čoveka večno zbunjenog, nesretnog, nesavršenog, smrtnog… Harrisonov istočnjački misticizam prepliće se sa njegovom setnom lirikom u savršenu harmoniju vanvremenske poetike onostranog i večnog… Sve je tu, unutar nas… Bez nas i sa nama… Potrebna je samo iskrena ljubav i čisto srce da se oslobodimo okova smrtnosti, sebičnosti, mržnje i prolaznosti… Samo su muzika, lirika i ljubav večni i neprolazni… Samo oni nude istinsku i iskrenu, neprolaznu ljubav oslobođenu materijalnih okova i lažnog, ispraznog sjaja posedovanja…

… Why are you in the darkness?Look for the light. The light is within…

… Harrison je pesmu komponovao na harmonijumu u kući svog prijatelja Klausa Vormana, nakon večere posle koje se razgovaralo o duhovnoj suvoparnosti i ispraznosti modernog sveta i nedostatka iskrene ljubavi koja se totalno ohladila, o svetu golih materijalističkih interesa i koristoljublja, pohlepe, gramzivosti i bezosećajnosti … Sva u duhu indijske filozofije i muzičke tradicije, pesma ’’Within you without you“ postala je savest i glavno shvatanje pogleda na svet albuma koji je otvoreno progovorio o otuđenosti sveta bez ljubavi i ’’klubu usamljenih srca narednika Pepera“… Pesma zapravo govori o tome kako su svi bitni egzistencijalni i duhovni odgovori u nama (rađena pod snažnim uticajem indijske filozofije Veda), pa ih sami moramo potražiti. Možemo ići na vrh planine tražeći svoje istine, ali to neće biti od koristi ako ne tražimo unutra. Istovremeno, pesma nas podseća na našu smrtnost, prolaznost i naše mesto u beskraju Svemira…

We were talking about the space between us all
And the people who hide themselves behind a wall of illusion
Never glimpse the truth, then it’s far too late, when they pass away
We were talking about the love we all could share
When we find it, to try our best to hold it there with our love
With our love, we could save the world, if they only knew

Try to realise it’s all within yourself
No one else can make you change
And to see you’re really only very small
And life flows on within you and without you

We were talking about the love that’s gone so cold
And the people who gain the world and lose their soul
They don’t know, they can’t see, are you one of them?

When you’ve seen beyond yourself then you may find
Peace of mind is waiting there
And the time will come when you see we’re all one
And life flows on within you and without you

… Iako je bio jedini Bitls koji je učestvovao u stvaranju pesme njegovi prijatelji iz benda pohvalili su Within You Without You. ’’Mislim da je to jedna od Georgeovih najboljih pesama, jedna od mojih najdražih“, rekao je John Lennon kasnije. ’’Sviđa mi se aranžman, zvuk i reči. Jasna mi je ta pesma. Možete čuti kako su mu um i muzika čisti. Njegov urođeni talent stvorio je tu sjajnu pesmu“…

      Doziranom količinom ironije McCartney vodviljski izvodi When i’m sixty four, dok pričom o prolaznoj avanturi sa devojkom na parkiralištu Lovely Rita otkriva vlastiti talenat satiričara. Džon Lenon je podrugljivo gledao na ’’romanopisačke“ pesme svog partnera Mekartnija, komentarišući ih na sledeći način: ’’To su priče o dosadnim ljudima koji rade dosadne stvari, koji su poštari ili sekretarice ili pišu svojim kućama. Mene ne zanimaju drugi ljudi. Ja volim da pišem o sebi, jer poznajem sebe“…

… Znatno manje inspirativna Good morning, good morning, bila je na neki način rutinski strukturisana i nemotivisana slika sivila svakodnevnice u provinciji. Ipak, u njoj prepoznajemo i sve oštrijeg, opako zajedljivog i oporo sarkastičnog Džona Lenona koji se obrušava u svom napadačkom, beskompromisnom stilu na iritantnu glupost reklame za kukuruzne pahuljice i podrugljivo se osvrće na zatupljujući britanski sitkom namenjen umrtvljenoj srednjoj klasi… Ujedno, bio je to i veoma žučan odgovor na bezbrižnost Mekartnijeve teme ’’Good day sunshine“, sa albuma ’’Revolver“, kontrast i varničenje između njihove svetlosti i tame, gorčine i optimizma koji su davali veoma kreativne plodove u vidu nezaboravnih Lennon-McCartney Bitls pesama … Ciničan i brutalno opor, Lenon u svom humoristično-napadačkom stilu neukrotivo u ovoj temi galopira kroz monotoniju i ispraznost dvorišta čovečanstva … Kao beskompromisan umetnik i čovek (naročito nakon susreta sa Yoko Ono i LSD -jem) ’’probuđeni“ i ’’iznova rođeni“ Džon Lenon nije štedeo nikog – kako u završnoj fazi rada s Bitlsima, tako i u nastavku, u još radikalnijoj fazi solo karijere, naročito svojim političkim angažovanjem na strani radikalnih političkih pokreta tokom sedamdesetih godina i boravka u Americi …

… A već pomenuta, brža i kraća verzija naslovne pesme uvodi slušaoca u grandiozno finale albuma. Reč je o produkcijskom remek-delu, pesmi A day in the life…

      A day in the life (1967.) bila je prva pesma Bitlsa koju su počeli da snimaju za album ,, Sgt.Pepper’s lonely hearts club band“ (nakon što su dve prethodno snimljene pesme – ’’Strawberry fields forever“ i ’’Penny Lane“ morale zbog ranije ugovorenih obaveza da budu objavljene kao singl i zbog pravila industrije ntog vremena nisu mogle da se nađu na pomenutom albumu, iako su prvobitno bile osmišljene kao početak istog)… Osmišljena sama za sebe, ona je u osnovi bila još jedna misaona epizoda u paralelnom svetu njenih autora – Lenona i Mekartnija, a neko unapred smišljeno epohalno finale albuma koji je tek bio u začetku … Ona je predstavljala kompleksnu pesmu o kojoj je napisano mnoštvo besmislica i nešto što je pogrešno tumačeno kao evociranje lošeg LSD tripa Bitlsa, njihov povratak stvarnosti nakon opijenosti halucinogenima, pusta zemlja u pop obliku ili čak morbidno slavljenje smrti … Reč je zapravo bila o kreativnom iprodukcijskom remek-delu, pesmi sastavljenoj iz dva dela: Lennonu je nedostajala sredina, a McCartney nije imao početak. Bio je to vanvremenski kreativni spoj nenadmašnog autorskog tandema Lennon-McCartney, pesma predodređena LSD-jem, prepuna slikovitih asocijacija, prikrivenih značenja… sa orkestarskim klimaksom u sredini i na kraju. Lennon je naprosto osvojio kritičare…

Čitam vesti danas,oh,čoveče

O srećniku koji je uspeo u životu

I iako je vest bila prilično tužna

Pa prosto sam morao da se nasmejem

Video sam sliku

Razmrskao je glavu u autu

Nije primetio da su se svetla promenila

Gomila ljudi je stajala i buljila

Videli su njegovo lice ranije

Niko nije bio siguran da li je on bio iz Doma lordova

Video sam film danas,oh,čoveče

Engleska vojska je upravo dobila rat

Gomila ljudi se okrenula

Ali ja sam morao da pogledam

Čitao sam knjigu

Voleo bih da te uključim …

Probudio se

Ustao iz kreveta,

Provukao češalj preko glave

Sišao dole i popio šolju

I pogledavši primetio sam da kasnim

Pronašao svoj kaput

I zgrabio šešir

Stigao na bus u sekundi

Popeo se na gornji sprat i pripalio

A neko je govorio

I utonuo sam u san

Laa la la la

La la laa-aah

Laa-aah laa

La la laa-aah

Čitam vesti danas,oh,čoveče

Četiri hiljada rupa u Blekburnu,Lankašir

I iako su rupe bile prilično male

Morali su sve da ih izbroje

Sada znaju koliko rupa je potrebno da se ispuni Albert Hall.

Voleo bih da te uključim …

U tih sedam minuta finala ploče sažeta su gotovo sva iskustva Bitlsa iz tog perioda: paranoja modernog življenja, aluzije na marihuanu, apstraktno mišljenje kao sredstvo umetničkog oskobađanja, događaji koji su sa žurnalističkom preciznošću ubacivali u sadržaj svoje slike sveta.

    Bio je to kratkometražni nadrealistični film ispričan jezikom zvuka, uzbudljiv i neočekivan u obrtima, dramatičan po snazi, ironičan i dvosmislen. Bio je to apsolutni trijumf Beatles ludila i kreacije tandema koji su mnogi smatrali jednim od najboljih u 20.-om veku…

… A day in the life remek-delo Bitlsa pod snažnim uticajem LSD-a predstavljao je pesmu o percepciji i ona se ’’stvarnosti“ ticala samo po tome što je LSD otkrio da je stvarnost velikim delom samo u oku posmatrača. Ona je predstavljala razočaranost Bitlsa granicama isprazne percepcije – ’’stvaran“ svet je opisan ovom pesmom kao neprosvetljena konstrukcija koja sputava i uništava doživljaj umetnika i njegov pogled na sveukupnost života, nesputanost kreativne bezgraničnosti …

… U prvoj strofi pesme Lenon se poziva na smrt Tare Brauna, mladog britanskog milionera, prijatelja Bitlsa, priču zasnovanu na izveštaju u novinama ’’Dejli mejl“ od 17. januara 1967. … Tara Braun, kao pripadnik londonske subkulturne scene i uživaoc narkotika za proširenje uma, gine 18. decembra 1966. u saobraćajnoj nesreći zakucavši se (prethodno proletevši kroz crveno svetlo na semaforu velikom brzinom) u parkirani kombi … Turobna žalost muzike koju je Lenon komponovao pokazuje hladnu distanciranost i izdvojen pogled posmatrača tog tragičnog događaja kojeg jedino zanima slava tog mrtvog čoveka, iskarikirana u spektakl, koji skreće od neostrašćenog ka bezosećajnosti…

… Druga strofa proizilazi iz događaja koji Lenon nasumično pronalazi na sledećoj strani novina ’’Dejli mejl“: ’’Na jednom putu u Blekburnu, Lenkšir, ima četiri hiljade rupa, odnosno jedna dvadesetina rupe po čoveku, prema opštinskoj anketi“. To je, pojačano nadrealnom referencom na kružni viktorijanski koncert u Albert holu, bila poslednja strofa … Između toga Lenon ubacuje strofu gde posmatrač gleda kao engleska vojska dobija rat (moguća aluzija na Vijetnamski rat). Bila je to ironično-nadrealna priča, lenonovska fascinacija apsurdom, o uticaju medija na otuđenost među ljudima, kao i poruka da je život san … uz koju idu dva uznemirujuća orkestarska glisanda kao simbolika buđenja čoveka iz sna i njegovo duhovno uzdizanje – u E duru … Lenon je tokom snimanja orkestarskog, apokaliptičnog dela ove LSD epopeje tražio od producenta Džordža Martina ’’zvuk kao da je smak sveta“! …

… Na sve prethodno navedeno Mekartni dodaje svoj deo – duplo ubrzani srednji deo pesme, fragment o njegovim školskim danima koji u kontekstu ove pesme postaje skica deprimirajuće, isprazne rutine života …

     Nakon stihova I’d love to turn you on sledila je više nego jasna poruka ove magične psihodelične drame tmurne svakodnevnice propuštene kroz psihodelični Lennon-McCartney filter : ŽIVOT JE SAN, a mi, kao sanjari, imamo moć da ga učinimo fantastičnim … Orkestarski klimaksi unutar pesme simbolično su prikazivali buđenje iz sna i čovekovo spiritualno uzdizanje … Bio je to vrhunac pop muzike, na neki kreativni način džojsovsko-fineganovo buđenje svesti iz sna o životu, prolaz kroz vrata percepcije na neku drugu, samo probuđenima znanu stranu, prelazak rokenrola iz adolescentske faze bezbrižne zabave u ozbiljnu i zrelu umetničku formu …

… Urađena za 36 sati snimanja u Abbey road studijima (tokom početka 1967.), pesma A day in the life ostaje vrhuncem vanvremenskog Bitls stvaralaštva…   Bila je to zvučna, psihodelična poema koja je nadrealnom igrom rečima i nestvarnom zvučnom kulisom naslikala boje jednog jedinstvenog, više no kreativnog vremena i čudesne, buntovne i snolike epohe sanjara čija je percepcija otvorila neke nove, kreativne horizonte i poglede na sve(t) …

… Album Sgt. Pepper’s lonely hearts club band bio je temeljno oslikan LSD-jem. Zvuk tog magičnog albuma ostaje najautentičnija zvučna simulacija psihodeličnih doživljaja stvarnosti jednog vremena. Nadrealnoj atmosferi albuma koji je obeležio jednu čudesnu epohu i naslikao zvukom duh jednog vremena doprineo je i jedinstveni Lennon-McCartney kreativni proces nalik snu i laganom transu. Njihova vrela i buntovna keltska krv, natopljena lizergičnom kiselinom i halucinantnim čarima THC-a, osnažena kreativnom intuitivnom lucidnošću iznedrila je niz veličanstvenih umetničkih ostvarenja koja su postala simbolima vremena, neizbrisiv trag u svesti jedne generacije koja je pokušala da promeni sve(st) …

    Zamišljeni (sa novim, ’’ozbiljnijim“ frizurama i brkovima) i nedokučivi, u oblacima gandže i izmaglici kiseline Bitlsi su ostali najveći i posle ovog neobičnog izazova. Pionirska uloga, kreativnost i hrabra promenjivost postavili su ih na sam vrh pop -rock Olimpa… Svojom muzikom stvorili su mit, postavši simbol jedne romantičarske decenije, decenije šezdesetih čiji su bili stvarni početak i kraj… Za sve nas koji ih istinski volimo, osećamo u srcu i cenimo taj kraj je bio samo nova iskra u beskraju lepote, kosmosa, večnosti i ljubavi… i’d love to turn you on..

By Dragan Uzelac, Apatin jun 2021.