Marko Šelić Marčelo: Dilan Dog je kod nas istinska pop-kulturna činjenica
Od objavljivanja prve epizode strip junaka Dilana Doga u Srbiji prošle su tri decenije. Epizoda “Zora živih mrtvaca” doživela je jugoslovensku premijeru u izdanju “Dnevnika”, godinu dana nakon predstavljanja u matičnoj Italiji.
Piše: Miloš Simić
Tvorac lika je italijanski novinar i pisac Ticijano Sklavi, koji je zajedno sa Anđelom Stanom osmislio strip za kuću Serđa Bonelija. Dilan je specifična ličnost, sa mnoštvom protivrečnih karakteristika. On je bivši policajac Skotland Jarda, bivši alkoholičar i vegeterijanac. Sebe naziva istraživačem noćnih mora i mnogi ga smatraju šarlatanom. Takođe je klaustrofobičan, ima strah od putovanja i na njih se odlučuje jedino ukoliko ga zasvrbi peto i po čulo. Živi u Krejven Roudu 7, a kuća mu je ispunjena mnoštvom figura, njegovo zvono na vratima ne zvoni, već urliče.
Od 2008. godine izdavačka kuća “Veseli četvrtak” uređuje serijal Dilana Doga u Srbiji.
“Dilan Dog je kod nas istinska pop-kulturna činjenica, konstanta koja i 30 godina od prvog broja uspeva ne samo da privuče nove čitaoce, već i da jednako intrigira i pokreće vijuge kreativcima”, ističe za Danas Marko Šelić Marčelo, urednik svih izdanja Dilan Doga u izdavačkoj kući “Veseli četvrtak”.
Za našeg sagovornika je Ticijano Sklavi bio i ostao kamen temeljac ovog junaka. “Dilan se dopao čitaocima baš takav, nesavršen, od krvi i mesa. Zanimljiv je podatak da je to zahtevalo evoluciju, Dilan Dog iz prve epizode daleko je samopouzdaniji. A onda ga je Sklavi vrlo brzo očovečio. Uporedo s time, i sam serijal našao je svoje uporište, kako negde već napisah, sve je otpočelo kao tipičan horor, priče su se bavile postojanjem užasa, da bi se potom naglasak prebacio na nešto daleko dublje i interesantnije, na užas postojanja”, naglašava Šelić.
Važno je spomenuti da je njegov hobi klarinet, a opsesija sklapanje galije života jer, dok ona ostaje nezavršena, serijal traje. Oni užasi protiv kojih se Dilan bori jesu užasi stvarnosti, ilustrovane nevolje svakodnevice. Progoni ga njegov otac Ksabaras, a njegova ljubav prema ženama se prelama u ljubav prema majci.
Što se tiče koncepta stripa, on je jasno određen i uporediv sa ranijim ostvarenjima. Jedan junak, koji se bori protiv različitih ljudi, situacija, pojava. Nikada nije sam, tu postoji neko ko ga prati i neko ko ga urazumljuje. Karikaturalna figura Gruča, Dilanovog pomoćnika, koji je uvek tu da mu dobaci pištolj i diže živce svojim šalama, i očinska figura inspektora Bloka, starog Dilanovog prijatelja uvek spremnog da pokrije Dilana u nevoljama.
Italijansko uredništvo je otvoreno za različite inovacije u stripu. Tako je i nastala edicija Planeta mrtvih idejnog tvorca Alesandra Bilote, u kojoj se sve spomenute karakteristike lika gube, sve ono čega se on ustručavao, klonio, sve ono što je bila osnova stripa je nestalo. Sam serijal je postavio pitanje “da li će i dalje postojati potreba za istraživačem noćnih mora u budućnosti”. Na čelo uredničkog tima 2013. dolazi Rekioni i on je taj koji uvodi promene.
“Sam Rekioni takođe je izuzetan scenarista, njegova epizoda “Mater morbi” digla je prašinu kakva decenijama nije viđena. Sad se pak nameće pitanje hoće li moći uporedo da bude i plodan scenarista i urednik”, kaže Šelić.
“Veseli četvrtak” priprema posebno izdanje
Domaće uredništvo je takođe priredilo neke promene, pre svega redizajnirana su izdanja redovne serije i Dilanovog Superbuka. “Domaći čitaoci sada mogu da posvedoče je li boljitak na pomolu. Mi bismo rekli da jeste, već prva priča iz tog ciklusa, simbolično naslovljena “Novi život”, neuporedivo je pristojnija od standarda na koji su čitaoci prethodnih godina, nažalost, navikli”, naglasio je Šelić dodajući da “Veseli četvrtak” za ovaj jubilej priprema jedno, prema njegovim rečima istinski posebno izdanje.
