Tu
Mi smo tu
u porubima mačjih šapica
nas je nemoguće zbaciti
jer tonemo i izranjamo
dok se palube nervozno otvaraju
kao fioke kredenaca igračaka
i ukrućeni čokoladni jezici
čekaju da nas liznu
nas kao nagradu
na dnu
Uvek takvi
transparentno plašljivi
morske zvezde ne vole
kada govorimo o potapanju
jer naše priče ne nose
taloge pretpostavki
mi smo jednostavno tu
učtivi
holivudski fini
što reče zapaljeni kritičar
ostavši poluživ
Tu
bez pripadanja
obeležja spadaju kao lišće
kao klizava prezimena
veliki pesnik prelazi ulicu
mrgudna glava mu sve veća
od pesme koja ima dvoliku glavu
sijamska glava se višeglasno prepire
vakcinišući putnike
od svih oblika stilskih bolesti
pa krećemo
ne pomerajući se
na prelazima
čija nas zebrasta tela zbacuju
da bi se ponovo našli
tu
Zorica Bajin Đukanović
Iz knjige PLANETARUJUM, Presing, 2022.
