pišem poeziju, uzbuđujem se, smešim,
smejem se
spavam
nastavljam još malo
isto kao većina nas
isto kao svi mi;
ponekad poželim da zagrlim svo
Čovečanstvo na zemlji
i kažem:
neka je prokleto sve ovo što su nam
nametnuli,
mi smo hrabri i dobri
čak iako smo sebični
i ubjamo jedni druge i
ubijamo sebe,
mi smo ljudi
rođeni da ubijamo i umiremo i plačemo u
mračnim sobama
i volimo u mračnim sobama
i čekamo, i
čekamo, i čekamo i čekamo,
mi smo ljudi.
nismo ništa više od toga.
Čarls Bukovski
