Jutro je lepo.
Oblaci se lepo nadimaju.
Lepo je perje i kamenje.
Prostranstvo ka horizontu je lepo.
Mahovina na trulom drvetu je lepe boje.
Lepo plamti tvoja kosa u odsjaju svetla.
Lepa je u avgustu paukova mreža;
i čak i on,
pritajeni pauk,
zastrašujuće je lep.
Sve to i još više
govorim sebi uvek iznova:
jutro je lepo…
gušeći tako mučninu
koja me ščepa
čim – protivno svakom razumu –
otvorim novine.
Ginter Gras
Sa nemačkog prevela Jelena Radovanović
www.polja.rs
