Počnite da razbijate ogledala po kući, pustite da vam ruke klonu, gledajte neodređeno u zid, zaboravite se. Pevajte jednu jedinu notu, slušajte iznutra. Ako čujete (ali to će doći mnogo kasnije) nešto kao pejzaž uronjen u strah, sa lomačama između kamenja, sa polunagim šćućurenim prilikama, verujem da ćete biti na dobrom putu, i takođe ako čujete reku kojom silaze lađe obojene u žuto i crno, ako čujete miris hleba, lupkanje prstiju, senku konja.
Posle kupite solfeđo i frak, i molom vas ne pevajte kroz nos i ostavite na miru Šumana.
Hulio Kortasar
Priručnik za pevanje i plakanje
