“Ili ima da bude kako ja kažem, ili ona može da se seli” – tako kaže mladi čovjek, taman za ženidbu, o planovima za bračni život. Isto kaže da je žena glibulja ako joj šporet nije čist i da se, ako stan ili kuća nijesu besprekorni, ona može smatrati krivom. Kaže i da je žena u kući domaćica i da je zadužena za kuhinju, peglanje, pranje, djecu i da nema veze ako je zaposlena, jer dobro organizovana žena može sve da stigne. Kaže još da se ne može spavati do podne. Kaže i da će on rado kuvati ručak nedjeljom, kad je slobodan. Kaže i da će uraditi po kući šta treba, ako mu ona kaže, jer je ona glavna za kuću. Kaže i da će bez griže savjesti sjedjeti pred televizorom kad se ranije vrati s posla dok ona bude radila sve što treba da radi da bi stan ili kuća bili besprekorni. Kaže i da ne možeš žut veš raširiti da se suši i da to rade samo glibulje. Kaže da se ne možes pohvaliti piškota tortom jer torta nije torta ako je nijesi ti ispekla, nema veze je li ukusna i koliko si vremena potrošila da je pripremiš. Kaže i da naučiš da praviš pitu, ali odličnu pitu. Kaže da ne možeš reći da si nešto napravila ako sve potrebno za to jelo nijesi sama pripremila, jer se hrana pravi da bismo se hvalile kako smo umješne, a nije u redu hvaliti se kupovnim korama za pitu i gotovim podlogama za picu. Kaže i da o glibuljama i lošim kuvaricama treba pričati na sve strane i svima, da bi se znalo kakve su i da ih bude sramota. Kaže još da djevojka nije zrela za brak ako odbija da poslije vjenčanja živi u istom stanu sa ostatkom njegove familije. Kaže da moram da znam da peglam. Ako ne znam, treba da naučim. Ako nijesam do sad naučila, šta čekam i u šta mi mladost prođe.
Djevojka ga zove telefonom, on se javlja uz osmijeh i želi joj laku noć.
Ja nijesam ta djevojka, niti bih mogla biti. Ali u svakom slučaju…
Ne znam kako se to bude domaćica. Desilo se tako da me tome nijesu učili, a valjda se ne prenosi rođenjem. Moj dragi kaže da je način na koji režem paradajz “problematičan”, dakle eto i jednog dokaza.
Mrzim da perem sudove. Nekad ih slažem i namjerno ne perem, volim da gledam kako nastaje buđ u tozu od kafe. Čovjeku sa kojim živim ponekad dosade moji eksperimenti, pa ih on rastopi u vodi i Feriju. I kad dolaze gosti, uvijek peremo suđe kad očekujemo goste. Pravimo se uredni, igramo se.
Ne znam da peglam. Ni on ne zna. Zamišljam da ćemo jednog dana morati da opeglamo nešto, pa ćemo zajedno sjesti da pogledamo YouTube uputstvo za peglanje. Biće zabavno.
Jednom je tri dana bio ljut na mene jer sam mu “ofarbala” košulju nečim crvenim. Međutim, i dalje meni prepušta uključivanje mašine. On oprano prostire na žicu za veš, jer je tako fer.
Nekad sam pravila kolače, kad sam imala 13 ili 14 godina. Sad pravim samo slatkiše od keksa i pudinga i šlaga i voća, jer je tako lakše i brže. Onda nas dvoje idemo u šetnju.
Pravim odlične kore za picu, ali ne da bih se hvalila nego zato što su ukusnije. A pasulj uvijek kupujemo u konzervi, jer ne umijemo da napravimo ukusniji.
Mrzimo da idemo sami u kupovinu, ali volimo da idemo zajedno. Pa tako i radimo.
Znamo da život sa njegovima nikad ne bi bio opcija, kao što ne bi bio opcija ni zajednički život sa mojima. Jedna stvar – ne možemo tako ljudima da upadnemo u kuću i od njih napravimo besplatnu kućnu pomoć i čuvare djece – pa taman smo završili studije i odselili se, ne bi bilo lijepo, nek’ ljudi napokon malo počinu od nas. Druga stvar, lijepo je živjeti u paru – pričinjava zadovoljstvo. Razna zadovoljstva… I još jedna stvar: ja volim biti glasna. Znaš na šta mislim.
Kad dvoje slobodnih ljudi odluče da žive zajedno zato što se vole, desi im se svašta: slažu se i ne slažu se i premalo zarade i previše potroše i svađaju se i vole se i jedu sladoled i dođu do rješenja i nađu u frizideru pokvareno vino i nasmiju se tome i opet se vole.
A kad odlučiš da “Ili ima da bude kako ja kažem, ili ima da nas nema”, onda nas nema. Možda prežive život zajedno. I jednog dana, posle 20 godina, u pola 4 popodne ona čuje da kola prilaze kući, zaustavljaju se. Prepoznaje zvuk i kaže poluglasno: “Evo ga, naopako doš’o kakav je. Čudo je poranio”.
