Ustani kada čitaš poeziju,
jer čitaš stvarnost koja steže ruku u pesnicu,
čitaš stvarnost snažnu
kao pesma,
kao naramak godina,
čitaš stvarnost snažnu
kao revolucija odbegla
u par ljubavnika.
Ustani kada čitaš poeziju,
jer čitaš život i smrt
koji su vulkani na
usnama svega što može da
izgovori pesmu i pesnika.
Ustani kada čitaš poeziju,
možda će ove ulice
vabiti sumrake na isti način
kao pesnike i pesnikinje
i možda će intimnost života i smrti izazvati nas da
budemo pesnici,
da čitamo pesmu koja se isprsi sama
pred bajonetima svega i
pred bajonetima ničega.
Sanda Ristić Stojanović
