Ljudi su mrtvi
ali ostaju spomenici
Pesnici City Lights-a su mrtvi
ali Disneyland živi večno
Ovde stoje zidine Kremlja u praznoj Moskvi
a tamo Wallstreet u poraznom Manhattan-u
adressed to Emptymness,
Naša mačka je mrtva zajedno s nama, ali
mačak Karlo je ostao nepovređen sa Reaganom u
filmskom arhivu Hollywood-a
Empire State, prazna, pozdravlja preko vode
praznu Ajfelovu kulu
i sateliti i dalje, bez prekida
prenose vest:
Lets make the Monuments great again.
Napravimo opet spomenike velikim.
VELIKIM. VEĆIM.
NAJVEĆIM.
Valter Helerer
Biografija
Valter Helerer je njemački pisac i teoretičar (19.12.1922. Zulcbach-Rozenberg, Bavarska, Njemačka – 20.05.2003. Berlin, Njemačka).
Regrutovan je u njemačku vojsku 1942. godine, služio je na jugu Evrope, najviše u Grčkoj gdje je bio svjedok ubijanja civila a poezija mu je, jednom prilikom je rekao, pomogla da prevaziđe trauma rata.
Studirao je filozofiju, istoriju, germanistiku i uporednu književnost. Doktorirao je 1949. godine radom o Gotfridu Keleru.
Predavao je književnost na nekoliko univerziteta, dugo je radio kao profesor na Tehničkom univerzitetu u Berlinu. Poznat je i kao izdavač časopisa Akzente (Akcenti) i Srache in Technischen Zeitalter (Jezik u tehničkom dobu). Organizator više literarnih simpozijuma i izložbi.
Dosta je putovao po Americi. Pisao je pored poezije i romane i drame. Od 1954. godine je bio član legendarne Grupe 54.
Izabrana djela:
Der andere
Gast (Drugi gost), 1952.
Gedischte (Pjesme) 1964.
Ausserhalb der Saison (Van sezone) 1967.
Systeme (Sistemi) 1969.
Die Elephantenuhr (Slonov sat), Frankfurt 1973.
Geschichte, die nicht im Geschichtsbuch steht. (Istorija koja nije u istorijskoj
knjizi) 1976.
Alle Vögel, alle. Eine Komödie in 2 Akten samt einem Bericht und
Anmerkungen zum Theater. (Sve ptice, sve – komedija u dva čina) 1978.
Gedichte 1942–1982. (Pjesme 1942-1982) Suhrkamp, Frankfurt 1982.
Oberpfälzische Weltei-Erkundungen. Weiden 1987.
