Verba volant im je manje više prihvatljivo, i to već hiljadama godina, po mojoj proceni. Zbog toga je onaj diša sa ushićenjem primio vest da je jedan prilično nepoznat naučnik izumeo spoticaljku od konopca, i prodavao svoj izum u bescenje, jer je pred kraj života postao čovekomrzac. Diša ga je primio još istog dana i psolužio čajem sa tostom, kako i priliči da se posluže naučnici.
– Biću kratak – reče pozvani – Vama književnost, pesme i te stvari, zar ne?
– Baš tako, doktore – reče diša – Kao i pamfleti, dnevnici opozicije, i uopšte ta govna.
– Savršeno, ali shvatite, izum ne pravi razlike, hoću reći da vaša vlastita štampa, vaša piskarala.
– Šta da radim, u svakom slučaju na dobitku sam ako je istina da.
– U tom slučaju – reče naučnik, vadeći jednu spravicu iz prsluka. – Stvar je jako jednostavna. Šta je reč nego niz slova, a šta je slovo nego crta koja obrazuje dati crtež. A sada, pošto smo se složili, ja ću da pritisnem ovo sedefno dugmence i aparat će prekinuti zategnutu uzicu koja postoji u svakom slovu, tako da će ona ostati kao upeglana-vodoravni konopac od mastila. Da izvedem?
– Počni, dođavola – zaurla diša.
I tako, zvanični dnevnik koji je ležao na stolu upadljivo proemni svoj izgled; nizale su se stranice stubaca punih crtica, kao neki idiotski morze koji bi javljao samo _____________________________________________________________________________________________________________________________________________________
Zavirite malo u enciklopediju Espasa – reče naučnik koji nije bio neobavešten da ta stvar uvek stoji na dohvat ruke u vladinim krugovima. Ali ovo nije bilo potrebno, jer već je zvonio telefon, upadao je ministar za kulturu, trg prepun sveta,jer te noći na celoj planeti nije se mogla naći nijedna odštampana knjiga, nijedno slovo da se zadržalo na dnu fioke.
Ja sam mogao da napišem ovo zato što sam taj naučnik, i što nema pravila bez izuzetka.
Hulio Kortasar
