Ja sam odsutan, ali u dnu te odsutnosti
Nešto čeka na mene.
I to čekanje je drugi oblik prisutnosti,
Čekanje na moj povratak.
Nalazim se u drugim predmetima.
Putujem i razdajem pomalo svoj život
Nekom drveću i nekom kamenju
Koje me mnogo godina čekalo.
Iznemogli su čekajući me i posjedali su.
Ja jesam i nisam.
Odsutan sam i prisutan u stanju čekanja,
Oni bi htjeli moj jezik da se izraze
I ja bih htio njihov, da ih izrazim.
Eto nesuglasice, grozne nesuglasice.
Pun tjeskobe i plača,
Ulazim pomalo u ove biljke,
Ostavljam svoju odjeću,
Meso s mene otpada
I moj kostur se ponovo odijeva u koru.
Evo, predstavljam stablo.
Koliko puta sam se preobrazio u druge stvari…
To je bolno i puno nježnosti.
Mogao bih kriknuti, ali bi se prestrašila preobrazba.
Treba motriti tišinu. Čekati u tišini.
Vicente Huidobro (1893-1948)
