Učitelji zena svoje mlade učenike vežbaju da se izraze.
Dva su zen hrama imala po jednog svog malog štićenika. Jedan od njih bi, idući svako jutro da nabavi povrće, sretao na svom putu drugog.
“Kuda ideš”, pitao bi jedan.
“Idem kud god me noge nose”, odgovori drugi.
Ovaj odgovor zbuni prvog dečaka i ovaj otiđe do svog učitelja po pomoć. “Sutra izjutra”, reče mu učitelj, kada sretneš tog momčića, postavi mu isto pitanje. On će ti isto odgovoriti , a ti ga onda upitaj: “A ako nemaš noge, onda kuda ideš?” To će ga srediti.”
Dečaci se opet sretoše sledećeg jutra.
“Kuda ideš?”, upita prvi.
“Idem kud god vetar dune”, odgovori drugi.
Ovo mladića opet dovede u škripac, i svoj poraz ispriča učitelju.
“Upitaj ga kuda ide ako nema vetra”, predloži učitelj.
Sledećeg dana dečaci se sretoše po treći put.
“Kuda ideš?”, upita prvi dečak.
“Idem na pijacu da kupim povrće”, odgovori drugi.
