Malo je reći da volim da čitam. Ja dišem knjige , jedem ih kao hranu i one su me oblikovale. Sa godinama sam naučila šta je za mene dobra književnost. Čitam ovih dana savete nekog velikog pisca o tome kako pisati. On tvrdi da je samo mali deo inspiracija i genijalnost s ostalo je ozbiljan rad i trud. Ostalo su amateri, površni i nedovršeni. Biti amater podrazumeva podrugivanje.
To je neko ko nije baš dobar u tome što radi. Etimologija kaže da je amater zapravo neko ko voli to što radi, onaj ko se nečim bavi iz ljubavi ili čistog zadovoljstva.
Ja sam tako amater u svom pisanju. Oslanjam se na inspiraciju i ne patim što nisam genije. Ta stroga podela mnoge oge obeshrabri da se uopšte upuste u stvaranje.
Koga je na kraju briga i zašto mora da bude savršeno.
Možda se do toga stiže tako što se počne amaterski.
I zato kad čitam savete ozbiljnih pisaca , pogotovo muških, muči me taj nesklad. Kako vreme prolazi shvatam da su mnogi koje smo slavili u čitankama heroji sa glinenim nogama. Sve više se klonim onih koji pričaju o teškom radu i znoju lica svoga. Više sam naklonjena onima koji govore o igri, hrabrosti da se krene i sluša sopstvena kreativnost. I zato kad moj omiljeni Hemingvej krene bez problema da nadahnuto piše o ženskom doživljaju ja sad mirno kažem, dobar si ti ali ovde pojma nemaš. Drži se rata i koride. Jer što reče Erika Jong uvek sam se zbog njega pitala šta to sa mnom nije u redu dok nisam shvatila da je muškarac.
Branislava Kosić Vidić
