Piše: Jakob Augstein
Izgleda da u Briselu postoje obrasci za objave rata. U utorak je održana sednica „odbora stalnih predstavnika“ država članica o oštrim ekonomskim merama protiv Rusije. Odluku ovog tela kasnije treba samo da potvrde države članice. Zaoštravanje sankcija je u ovom slučaju pravi trgovinski rat. Neće biti ranjenih i mrtvih, samo bankroti i gubici. Trgovinski rat je ipak rat, tako da oni koji ga počinju moraju da znaju odgovore na dva pitanja: šta je cilj i kakav je ishod? Ali vojskovođe iz Brisela nemaju nikakav odgovor.
Zapad se u ukrajinskom konfliktu opredelio za skupocenu retoriku, a dobro znamo da sve ima svoju cenu. Pogođena su finansijska tržišta, sektor naoružanja i visoke tehnologije. Dosadašnja politička simbolika eskalirala je u pravi ekonomsko-politički sukob. Ultimatumom ne obavezujete samo protivničku stranu, već i sebe. Da li su dobro razmislili svi oni koji su tako ubeđeni da je u konfliktu sa Rusijom reč o pravdi i nepravdi?
Više od 6000 nemačkih kompanija direktno investira u Rusiju, a od nemačko-ruske trgovine zavisi 300.000 radnih mesta. Koliko daleko smo spremni da idemo u borbi protiv Putina? Iz nemačkog ugla posmatrano sasvim je apsurdno očekivanje da će Rusija u narednim godinama preuzeti ulogu prezrene otpadničke države, koja je do sada pripadala Iranu. Zapad se zaoštravanjem sankcija upustio u dinamiku eskalacije iz koje se neće moći lako osloboditi.
Da li ćemo uspeti da Putinu nametnemo našu volju? Čini se da će napad EU, tako će to shvatiti u Rusiji, dodatno ojačati Putina. Time ćemo uništiti nadu u demokratsku opoziciju u oblasti novog cara. Rusija, kako istorija pokazuje, tvrd je orah. U Briselu to očigledno ne znaju, ali bi trebalo da je Berlin toga itekako svestan.
Zanimljivo je to kako zapadni mediju optužuju Ruse da žive u nekoj svojoj stvarnosti, u Putinovom „drugom svetu“, o kome je Angela Merkel nedavno govorila. Tako naši novinari objašnjavaju raspoloženje među građanima Rusije: prema jednoj anketi 83% podržava Putina, dok drugo istraživanje javnog mnjenja iznosi podatke da 63% smatra da je Zapad odgovoran za krizu u Rusiji. Zapadu je sve jasno – Rusi imaju problem sa stvarnošću. Oni kao da spavaju dubokim snom, a Putin ih uljuljkava u snu letnje noći o evroazijskom velikom carstvu.
Šekspir u istoimenom delu govori o uobraziljama ljubavi: „Jer ljubav gleda srcem a ne okom /strast nema nikakav sud“ . To isto važi za mržnju. Nisu samo bog i ljubav slepi – već i rat.
Nemački mediji su neuobičajeno jednoglasno vršili pritisak na zvaničnu politiku tokom ukrajinske krize. Vlada se morala stalno pravdati za svoju uzdržanost. Ali posle pada malezijskog aviona više nije bilo suzdržavanja. Süddeutsche Zeitung je sa vidnim olakšanjem zaključio: „Činjenice – više od 200 Evropaljana je mrtvo. Evropa mora da reaguje“. Kada je novi nivo esklacija bio već gotova stvar, Handelsblatt je uskliknuo: „Evropa je prevladala. Konačno.“ Ekonomski kolumnista Spiegela Wolfgang Münchau najavio je upotrebu „atomskih bombi finansijskog rata“. „Napetost se nakupljala mesecima“, piše SZ, a sada vidimo kako se oslobađa. „Konačno“ idemo protiv Rusije. Leta 2014. novinari su dobili svoj avgustovski događaj.
Ovo nije prvi put da Nemačka nameće ozbiljne ekonomske sankcije Rusiji. Bizmark je 1887, neposredno pred posetu ruskog cara Berlinu, izdao zloglasnu Lombard zabranu kojom je Rusiji onemogućen pristup nemačkom tržištu kapitala.
Godinu dana kasnije je njegov sin Herbert pokušao da izgladi stvar na sastanku sa ruskim ministrom spoljnih poslova objašnjavajuću mu „nespojivost“ ekonomskih i političkih vezs između velikih sila. Prekasno. Francuzi su ugrabili priliku i preuzeli nemački posao. Francuski ratni brodovi stigli su u Kronštat 1891, a ruski car Aleksandar III je skinuo kapu pred Marseljezom. Nešto kasnije je sa Francuskom zaključio tajni vojni sporazum. 1914. nije bila tako daleko.
Znamo kome će se Rusija sada okrenuti.
Spiegel, 31.07.2014.
Izbor i prevod Miroslav Marković
Peščanik.net, 01.08.2014.
