Život i smrt zure u ratove.
Socrealizam i apstrakcija se
otimaju o krik planete.
Pesma iskorači iz
tog krika i krenu niz tokove
novih značaja i
novih beznačaja.
I sve je moglo biti pesma,
ali u pesnika se samo
zari strast i on posta
legitimacija ljubavi ali
i opelo svega.
Život i smrt,
preinačuju svakodnevne prizore u
ten pesme i
u budućnost pesme.
I ko stoji na raskrsnici pesama,
život i smrt će ga sažeti u
jednu raspevanu tačku strasti.
I ko želi da stvara,
pesma mu baca u lice
ulice, starudije, zvezde,
život koji inkognito sebe smatra za pesmu,
smrt koja izgovara izvorne reči.
I ko želi da stvara dodade
život i smrt
iskonskom prizoru pesme.
Sanda Ristić Stojanović
