kad Mikijeva žena ode na posao
on ode iza kuće da poduva nešto
sa Harijem što radi moleraj.
Hari moler ima isprepadanog kera
Plutona
što cvili po ceo dan
na kraju dugačkog lanca.
ne mogu nikoga da krivim –
ljudi se umore od
svakodnevne kolotečine.
sedim u stanu
i ponovo iščitavam novine
a onda uključim tv na
jutarnje serije
i milo mi je što ne zivim
ni sa jednom od tih žena
što su večito trudne i
večito nesrećne
sa svojim doktorima i advokatima.
isključujem televizor
razmatram onaniju
odustajem i
tuširam se umesto toga.
telefon zvoni, to je moja
devojka: “šta radiš?”
“ništa.”
“ kako to misliš- ništa?”
“u krevetu sam.”
“ u krevetu? Pa skoro je podne.”
“ znam.”
“Zašto ne prošetaš?”
“dobro…”
dižem se, oblačim se i izlazim.
šetam Zapadnom avenijom
sve do bulevara Santa Monika
i ulazim u robnu kuću.
rasprodaja farmerki.
kupujem jedne za manje od 10 dolara.
spuštam se pokretnim stepenicama
i uzimam veliku kesu kokica.
onda bazam kroz metalnu galanteriju
gledajući alatke koje me ne zanimaju
zatim kroz elektro-opremu
gde stojim i gledam u niz kvarcnih lampi
trpajući kokice u usta
i osećajući se kao totalni
kreten.
Iz zbirke: Dangling in the Tournefortia (1981)
Prevod: Flavio Rigonat
