Zoran Nikolić – NeoGeo – Neobična geografija
Knjiga dana Narodne biblioteke Srbije
KAD SEDIŠ SA PRIJATELJEM ZA ISTIM STOLOM, A U RAZLIČITIM STE DRŽAVAMA: Neobična geografija Zorana Nikolića
Verovatno nikada niste čuli za Varošu, zabranjeni grad na Kipru, specifični kondominijum Francuske i Španije – Ostrvo fazana, TornioHaparandu i dvostruku proslavu Nove Godine ili za to da izabrani predsednik jedne republike (FR) istovremeno može da bude ko-knez jedne ustavne monarhije… Sve ovo zbilja postoji, a nalazi se na jednom mestu – u novoj knjizi pisca Zorana Nikolića “NeoGeo – Neobična geografija” (Prometej).
Ovaj inženjer informatike i sakupljač geografskih karata proučavajući enciklopedije, novine i internet, a pomalo i putujući, u jednom trenutku je shvatio da ima dovoljno materijala da napiše knjigu o svim “greškama prirode” i “geografskim nepravilnostima”…
– Primetio sam da postoje te neobične stvari na kartama, a onda sam kroz razgovore sa prijateljima primetio da retko ko zna nešto o tome i onda sam pomislio da bi bilo interesantno da objavim knjigu. Knjiga može da bude zanimljiva svakome koga interesuje geografija, istorija, politika… To, mogu da budu svi, od dece starijih razreda osnovne škole, pa sve do penzionera – otkriva Nikolić za “Telegraf”.
Od mesta koje pominje u knjizi, a uspeo je da vidi, posebno ga je fascinirao Bizingen koje se nalazi u Švajcarskoj, ali pripada Nemačkoj.
– Veoma je interesantno. Tamo sam bio u jednom kafiću, granica između dve države je nacrtana po terasi tog kafića i dešava se da jedan od vas sedi u Švajcarskoj, a drugi u Nemačkoj, iako ste ja jednim stolom, ali sve ostalo normalno funkcioniše kao jedan grad. Oni u potpunosti funkcionišu kao da su Švajcarska, iako u potpunosti pripadaju Nemačkoj.
FANTOMSKI GRADOVI
U ovoj literaturi, čitaoce upoznaje sa fantomskim gradovima, od kojih neki postoje i danas.
– Fantomski gradovi, u stvari nisu postojali. U ranija vremena, karte su crtane ručno i to je bilo prilično komplikovano, a autori su da bi zaštitili svoje delo, na kartu ubacivali nepostojeća mesta. Ako se posle toga na karti drugog autora pojavi to mesto, znali bi da je ukrao njihovu kartu. Specifičan je grad koji je neko vreme bio fantomski, postojao je na toj karti, a onda je neko ko je znao da postoji, otvorio prodavnicu na tom mestu sa tim imenom i onda je privremeno to mesto postalo realno. Ta prodavnica je, kaže, kasnije zatvorena, tako da je opet postalo fantomsko mesto – priča Nikolić.
NEOBIČNE INTERNE GRANICE
Među stranicama “Neobične geografije” pronaćićete da postoji mnogo neobičnih internih granica, poput onih u Indiji, Nemačkoj, pogotovo u Americi gde u okviru većih gradova postoje interno mali gradovi, kojih ima nekoliko hiljada.
– To vam je slučaj kad jedan blok zgrada predstavlja poseban grad u okviru grada. Primera radi, postoji grad Mekoin u okviru koga se nalazi drugi gradić koji se zove Pejn. U poslednjih 20-ak godina organizovali su referendume da li da taj grad pripoje gradu u kome je, ali je svaki put do sada to bilo odbijeno – ističe naš sagovornik.
Liberland
– Bilo mi je jako čudno, to čak nisam ni ja znao dok nisam počeo da pišem, da na granici Srbije i Hrvatske postoji ostrvce na Dunavu između Bačke i Baranje, koje ne žele ni Hrvatska, ni Srbija, jer kad bi ga prihvatile, morale bi da prepuste mnogo veću teritoriju ovoj drugoj. Tu je proglašena virtuelna država Liberland – tvrdi Nikolić.
Dunav je, prema izvorima autora, ranije išao prilično krivudavim tokom i za vreme Austrougarske su te katastarske granice pratile tok Dunava. Kasnije tokom bivše Jugoslavije, tok Dunava je ispravljen, ali su i dalje ostale katastarske opštine po tim starim kartama.
– Sada se sa naše strane Dunava nalazi nekoliko hiljada hektara zemlje za koju Hrvatska tvrdi da pripada njima, a zauzvrat tvrdi da nama pripada jedno malo ostvo sa njihove strane. Mi tvrdimo obrnuto. I onda dolazimo do paradoksa da onaj ko prihvati to malo ostrvo, automatski priznaje da ovoj drugoj strani pripada veća teritorija. To ne žele ni Srbija, ni Hrvatska u ovom trenutku i tu će verovatno trebati međunarodna arbitraža da odluči gde je granica – veruje pisac.
MEĐUREČJE
Međurečje je selo u blizini Priboja, nalazi se na tromeđi Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine, i pripada Opštini Rudo u BiH, a u potpunosti je okruženo teritorijom Srbije, zbog čega se tamo vodi “malo konfuzan život”, ali izgleda da se ljudi ipak snalaze u takvom sistemu…
– Da bi neko iz tog sela otišao do Ruda, koje je njegovo opštinsko središte, mora da prođe granicu Srbije i dva puta pokaže pasoš – kad ulazi u Srbiju i kad ponovo ulazi u Bosnu. Interesantno za to Međurečje je što je za vreme bivše Jugoslavije nije bilo bitno da li je to deo Srbije ili deo Bosne, pa je Srbija na teritoriji Međurečja izgradila kompletnu infrastrukturu. Škola u Međurečju je srpska škola, pripada Republici Srbiji i potpuno radi po njenom programu iako se nalazi na teritoriji Bosne. Tu nije kraj, građani Međurečja sve svoje poreze plaćaju opštini Rudo, a sve komunalne dažbine plaćaju Srbiji jer je Srbija izgradila vodovod, dovela struju, telefon…
Nikolić ne planira da se zaustavi na ovome. Već je, kaže, dobio ideju za novu knjigu.
– Nova knjiga će imati veze sa geografijom i sa jezicima. Nisam siguran da li će biti potpuno nova knjiga ili poglavlje u nekom eventualno, drugom izdanju ove knjige – otkriva on.
