Zovem se Sarah Moon
iako mi to nije ime.
Rukama mogu dohvatiti nebo,
pijem bez posledica,
čitam Keruaka u vozovima,
slušam Ninu Simone
do kraja vremena
ne budim se.
Zovem se Sarah Moon
iako mi to nije ime.
Godine stoje,
neumorno putujem,
Island je bio najbolji,
tamo sam upoznala tišinu svjetlosti
i čovjeka koji svira usnu harmoniku
i ima kolekciju mrtvih buba.
Moj život,
iako nije tako,
izgleda ovako-
družim se sa životinjama,
imam bend,
ogromu kućnu biblioteku,
gramofon,
vinograd.
dvorište i u njemu viseću ležaljku,
neograničene zalihe Dunkin’ donuts,
pojavljujem se u Dogme 95 filmovima,
Kathleen Hanna mi je prijatelj,
pričam se u fotografijama kao Diane Arbus,
pijem 8 kafa dnevno,
kada sanjarim niko me ne prekida,
kada previše boli čeka me priroda i jedan bungalov,
dobro podnosim ljeto,
imam vremena za sve što poželim,
ništa ne propuštam
i sve je beskrajno
i sve je moguće
i prihvatljivo je gledati ljude iza stakla kafića
jer ljudi su ljubazni,
strpljivi,
poštuju red u bolnici.
Zovem se Sarah Moon i potpuno sam sama
iako si tu
da me zagrliš svaki put
kada život opovrgne svoj smisao.
Jasna Karamehmedović
