Jesen ne igra ništa posebno u mome životu
Koga ne dira umišljenost godišnjih doba
Bilo lišće gore ili dolje, to me ne uzbuđuje!
Furt u istom guvnu, furt na meni ista roba.
Ima trulijih stvari nego što su trule magle,
Trava u parku, kaj ju je prezrela čak i kosa!
Lako se rešiti jedne trule jeseni.
Al daj se ti izleči iz životnoga sosa?!
Uopće se ne žderem zbog jesenjih kiša,
Nit dobivam napadaje kad me auto pošprica.
Ponekad koračam s glavom iznad oblaka
I ostanem bez tla pod nogama, al suha lica.
Trulo može biti uprkos kalendaru,
Osiguranom stanu i hrani, da se i ne proda duša!
Nije izlaz u punoj mješini i praznim jajima.
Tko je fanatik nek promijenit vrijeme kuša.
Zašto bi jesen bila najtrulije doba?
Samo zato kaj lišće ko blesavo truli?!
Stoposto čovjek i tu ima svoje prste
S kojima sve zapacka, sve on zaguli…
- Zvonimir Majdak
(1938 – 2017)
