Author: Boris Jovanović

Jasan Pogled

Besjeda na Top Hilu

Ko na hi­lu ak i ma­lo sto­ji, vi­še vi­di no onaj pod hi­lom. Znam ja to do­bro, dra­gi mo­ji, po­što­va­ni i lju­blje­ni mo­ji! Znam i ko­li­ko ci­je­ni­te mo­ju ne­bo­zem­nu mu­drost, mo­je slat­ko­reč­je i mo­ju ne­bom bla­go­slo­ve­nu ple­me­ni­tost. Skrom­nost je­ste mo­ja vr­li­na, htje­doh re­ći, jed­na od mo­jih ne­iz­bro­ji­vih i ne­iz­dr­ži­vih vr­li­na, […]

Notes

Goran Gocić – Tai

Goran Gocić Tai Geopoetika Beograd, 2014. ( Ninova nagrada za najbolji roman 2013.) Impresija Intelektualna tvrdoća i hermetičnost vješto i lijepo je umekšana oliričenim opservacijama onog koji posmatra i dubokom mirisnom osjećajnošću onog koji doživljava. Pisac je na umjetničkom vidikovcu kada posmatra i u poetskim dubinama kada osjeća. Latice ovog […]

Jasan Pogled

Priprema, pozor – pad!

Ozdra­vi­lo je Be­ra­ne i vas­kr­sla je na­da da ima li­je­ka i za dru­ge gra­do­ve. Mo­ra­lo je da poč­ne. Po­če­lo je sa pra­vog mje­sta. Po­čeo je po­če­tak kra­ja. Če­sto pro­la­zim kroz Be­ra­ne. Na­dah­nut i sje­tan. Znam i vi­dim, vi­dim i znam ko­li­ko je sve li­je­po i ko­li­ko su sve na­ru­ži­li oni […]

Jasan Pogled

Čaj od nane

Ni­ti imam, ni­ti sam imao, ni­ti ću, sla­va Bo­gu, hva­la Še­fu i par­ti­ji, ima­ti na­ro­či­te li­der­ske am­bi­ci­je. Ko me zna, zna i šta mi­slim o to­me, a i ko me ne zna, zna da se to ne­ka­ko i ne sla­že sa mnom, mi­slim to – li­der­stvo. Li­der je ne­ka­ko, ka­ko […]

Jasan Pogled

Strah i trepet, a ne ljubav i poštovanje

Dragi Hašime, Do­đe ne­ko čud­no vri­je­me, dra­gi moj vr­li pri­ja­te­lju, sa­pat­ni­če i sa­bor­če, ka­da se čo­vjek, ma gdje bio i ma ka­ko ži­vio, osje­ti usa­mlje­nim. Na­dam se, ple­me­ni­ti pri­ja­te­lju, da ne­ćeš za­mje­ri­ti mo­joj po­tre­bi da ti se po­ža­lim i, ka­ko bi to vjer­ni­ci re­kli, da se is­po­vi­je­dim. Ma­da is­po­vi­jest, kao […]

Jasan Pogled

Burek, jogurt, pivo – dilema dobrog građanina

Li­ri­ka, epi­ka, dra­ma… Ne ide mu taj niz, do­bro je znao. Is­ku­stvo mu go­vo­ri da se oka­ne po­gi­belj­nog si­ste­ma. Ne­što mo­ra da ot­pad­ne kao su­vi­šak, kao kob­na gre­ška. Ono što mu naj­vi­še sme­ta, naj­te­že je žr­tvo­va­ti, slu­tio je da­ni­ma, mje­se­ci­ma, go­di­na­ma već. Obič­no to ta­ko bi­va. Naj­sla­đe je ono što […]