Author: Boris Jovanović

Jasan Pogled

Mali pakleni raj

Lje­po­ta je ova ne­iz­dr­ži­va. Po­sle­di­ce ovog uži­va­nja su ne­sa­gle­di­ve… Pli­ma sla­do­stra­šća uljulj­ku­je naš zlat­ni čun no­šen va­lo­vi­ma he­do­ni­zma. Od­sje­li smo u jed­nom ho­te­lu, bi­li, kao i obič­no ve­se­li, pre­pla­nu­li i oma­mlje­ni svje­tlom, kokainom i al­ko­ho­lom. Dje­voj­ka sa sa­la­ša sku­plja školj­ke ko­je pli­ma iz­ba­cu­je po pje­šča­noj oba­li, otva­ra ih i isi­sa­va […]

Jasan Pogled

Ogledalce, ogledalce

Imam i ja svoj bri­jeg raz­mi­šlja­nja. Zo­ve se Sun­ča­ni breg. Na nje­mu mi je tvr­đa­vi­ca i skrovište. Na nje­mu da­nu­jem i no­ći­vam. Kao prog­na­nik pra­ved­no na­gra­đen. Po­sma­tram ri­jet­ke pti­ce. Gle­dam raš­ču­đe­na ču­da. Ša­re­ni­lo i gro­zo­mo­ri­ju. Sa jed­ne stra­ne – grand pa­ra­da i Alek­san­dar Ve­li­ki (na­dam se da ni­je vje­čan). Sa […]

Jasan Pogled

Gordi vjernik

Vi­đam tog gor­dog čo­vje­ka. Mno­ge ka­žu da je li­jep. Li­je­po se, valj­da, gor­di. Nos mu pa­ra nebo. No­ću oba­ra zvi­je­zde. Sve na nje­mu je za po­ka­zi­va­nje. I zgod­na za­ma­ma­na nje­go­va­na že­na sa ovlaš pod­oč­nja­ci­ma i tan­kim no­zdr­va­ma, sa lju­ti­tim obr­va­ma, to je valj­da či­ni još po­želj­ni­jom. Kri­šom se okre­ću za […]

Notes

Aleksandar Tijanić: Ja. I niko moj

  Aleksandar Tijanić Ja. I niko moj Laguna, Beograd, 2013.   Impresija: Gromovnik srpskog novinarstva ostavio je detonaciju riječi. Eksplozija će dugo odjekivati, vatromet ( ili sjećanje na njegov sijev ) će dugo obasjavati sve naše prošle, sadašnje i buduće mrkline. Tijanić Gromovnik je dokaz šta sve darovitost, hrabrost i […]

Jasan Pogled

Ko je po­ga­sio svi­je­tla?

Cr­ve­ni mulj i cr­na fa­bri­ka na­da­nja i sno­va. Apo­ka­lip­tič­ne sli­ke ne­če­ga što je ne­ka­da bi­lo veliko. Raz­va­li­ne bo­lje bu­duć­no­sti. Sur­va­va­nje ide­o­lo­ške hip­no­ze u ja­mu ni­šta­vi­la. Svu­da uoko­lo spo­me­ni­ci pro­pa­da­nja. Ta­ko to bi­va kad se pre­vi­še sni­va. Ta­ko se zbi­va kad se la­žo­vi­ma vje­ru­je. Ta­ko se ži­vi kad pre­va­ran­ti ko­lo vo­de. […]

Art

Gospodin Baron

U sva­koj ka­fa­ni, dok je još u njih za­la­zio, imao je svoj sto, svog ko­no­ba­ra, svo­je že­ne. Vo­dio je sa so­bom dva će­la­va mi­ši­ća­va mom­ka, si­no­ve ne­kog ko­va­ča, ko­ji bi umje­sto nje­ga, kad piće pre­đe u usi­ja­nu eufo­ri­ju, svo­jim gra­nit­nim lo­ba­nja­ma raz­bi­ja­li ka­fan­ski in­ven­tar. Dva mom­ka su bri­nu­la o nje­go­voj […]

Art

Kapi – Izdvajaju se iz crne gomile

Izdvajaju se iz crne gomile. Vretenasti i mrki, skidaju zamašćene kape i prilaze mu ruci. Cjelivaju krst postiđeno, tiho. Ljube se srdačno i uzimaju blagoslov. Gleda ih kako zagrljeni odmiču. Lice mu neveselo, oko suzno. Zna: čim umaknu pogledu prosuće krv prvome do sebe. U kupinovom grmu ostaće njihove kape. […]