Poglavlje 9
PRAKSA I BEŽELJNOST
3. januar 1974.
I, 15: drštanušravikavišayavitrišnasya vašikarasamjna vairagyam.
Osećanje da se zagospodarilo (vašikarasamjna) u slučaju onoga koji ne oseća više žeđ ni za objektima iz oblasti čula niti za onima iz oblasti slovesnosti (anusravikavišaya) označava se [tehničkim terminom] – pročišćenost (vairagya).
I, 16: tatparam purušakyatergunavaitršnyam.
Ova je dostigla vrhunac kada se u zrenju »sve-transcendirajuće subjektivnosti
« (puruša) i žeđ za [samim] »energetskim izvorima [u kojima su i sve potencijalnosti prisutne]« (guna) – gubi.
Abhyasa i vairagya – stalna unutarnja praksa i beželjnost; to su dva osnovna kamena temeljca Patanjđalijeve joge. Konstantan unutarnji napor je potreban jer nešto treba da se postigne, ali zbog pogrešnih navika. Borba nije protiv prirode, borba je protiv navika. Priroda je tu, svakog momenta dostupna da se ulije, da postane jedno s tim, ali ste dobili pogrešan obrazac navika. Ove navike stvaraju prepreke. Borba je protiv ovih navika, a dok se one ne unište, priroda, vaša suštinska priroda, ne može teći, ne može se kretati, ne može dostići sudbinu za koju je namenjena da bude.
Stoga zapamtite prvu stvar: borba nije protiv prirode. Borba je protiv pogrešnog vaspitanja, pogrešnih navika. Vi se ne borite sa sobom; vi se borite s nečim drugim što je bilo učvršćeno u vama. Ako se ovo ne shvati pravilno, onda svi vaši napori mogu ići u pogrešnom pravcu. Možete započeti da se borite sa sobom, a ako jednom započnete borbu sa sobom vi bijete izgubljenu bitku. Nikada ne možete biti pobednik. Ko će biti pobednik, a ko će biti pobeđeni? – jer vi ste oboje. Onaj ko se bori i onaj s kim se borite je isti.
Ako obe moje ruke počnu da se bore, ko će pobediti? Jednom kada započnete da se borite sa sobom vi ste gubitnik. A tako mnogo osoba, u svojim nastojanjima, u svom traganju za duhovnom istinom, padaju u tu grešku. Oni postaju žrtve ove greške; oni započinju da se bore sa sobom. Ako se borite sa sobom, postaćete sve više i više umobolni. Bićete više i više podeljeni, rascepljeni. Postaćete šizofreničar. To je ono što se dešava na Zapadu.
Hrišćanstvo je učilo – ne Hrist – hrišćanska crkva je učila da se borite sa sobom, da osuđujete sebe, da poričete sebe. Hrišćanstvo je stvorilo veliku podelu između nižeg i višeg.
Nema ničeg višeg i nižeg u vama, ali hrišćanstvo govori o nižem biću i višem biću, ili telu i duši. Hrišćanstvo vas na neki način deli i stvara borbu. Ova borba će biti beskrajna; neće voditi nigde. Krajnji rezultat može samo da bude samouništenje, šizofrenični haos. To je ono što se dogodilo na Zapadu.
Joga vas nikada ne deli, ali još uvek postoji borba. Borba nije protiv vaše prirode.
Naprotiv, borba je za vašu prirodu. Vi imate akumulirane mnoge navike. Ove navike su vaša postignuća pogrešnih obrazaca iz mnogih života. Zbog ovih pogrešnih obrazaca vaša priroda ne može da se kreće spontano, ne može da teče spontano, ne može da dosegne svoju sudbinu.
Ove navike moraju biti uništene, i one su samo navike. One vam mogu izgledati kao priroda jer ste im se tako mnogo prepustili. Možda ste postali identifikovani s njima, ali one nisu vi.
Ova razlika mora jasno da se ima na umu, inače možete pogrešno protumačiti Patanjđalija. Sve što je došlo u vas spolja i pogrešno je, mora da bude uništeno tako da ono što je u vama može da teče, može da cveta. Abhyasa, neprekidna unutarnja praksa, je protiv navika.
Druga stvar, drugi kamen temeljac, je vairagya, beželjnost. To vas takođe može voditi u pogrešnom pravcu. I zapamtite, ovo nisu pravila, ovo su jednostavno uputstva. Kada kažem da ovo nisu pravila, mislim da ne treba da se slede kao neka opsesija. Njih treba razumeti – smisao, značenje. A to značenje treba da bude uneto u čovekov život.
To će biti različito za svakoga, stoga to nije fiksno pravilo. Ne treba da sledite to dogmatski. Treba da razumete njihovo značenje i da im dozvolite da rastu u vama. Cvetanje će biti različito kod svakog pojedinca. Dakle, to nisu mrtva, dogmatska pravila, ovo su jednostavna uputstva. Ona pokazuju pravac. Ona vam ne daju detalje.
Sećam se jednom je Mula Nasrudin radio kao čuvar u muzeju. Prvog dana kada je postavljen, pitao je za pravila: “Koja pravila treba da se slede?” Data mu je knjiga pravila koja treba da slede čuvari. On ih je zapamtio; uložio je svu brigu da ne zaboravi nijedan detalj.
Prvog dana kada je bio na dužnosti, došao je prvi posetilac. Rekao je posetiocu da ostavi svoj kišobran tamo spolja kod njega na vratima. Posetilac je bio zapanjen. Rekao je: “Ali ja nemam nikakav kišobran.” Na to je Nasrudin rekao: “U tom slučaju, moraćete da se vratite natrag. Donesite jedan kišobran jer to je pravilo. Dok posetilac ne ostavi svoj kišobran ovde spolja, ne može mu se dozvoliti da uđe unutra.”
Ima mnogo ljudi koji su opsednuti pravilima. Oni ih slede slepo. Patanjđali nije zainteresovan da vam daje pravila. Sve što će on uraditi je da vam da jednostavna uputstva – ne da bi se sledila, nego da bi se razumela. Sleđenje će proizaći iz tog razumevanja. A obrnuto ne može da se dogodi – ako sledite pravila, razumevanje neće doći; ako razumete pravila, sleđenje će doći automatski, kao senka.
Beželjnost je uputstvo. Ako sledite to kao pravilo, onda ćete započeti da ubijate svoje želje. Mnogi su to uradili, milioni su to uradili. Oni počnu da ubijaju svoje želje. Naravno, ovo je matematički, ovo je logički. Ako beželjnost treba da se postigne, onda je ovo najbolji put: da se ubiju sve želje. Onda ćete biti bez želja. Ali takođe ćete biti i mrtvi. Vi ste sledili pravilo tačno, ali ako ubijete sve želje vi ubijate sebe, izvršavate samoubistvo – jer želje nisu samo želje, one su tok životne energije. Beželjnost treba da se postigne bez ubijanja ičega.
Beželjnost treba da se postigne sa više života, sa više energije – ne manje.
Na primer, možete ubiti seks lako ako izgladnjujete telo, jer seks i hrana su duboko povezani. Hrana je potrebna za vaše preživljavanje, za preživljavanje pojedinca, a seks je potreban za preživljavanje rase, vrste. Oni su oboje hrana na neki način. Bez hrane individual ne može preživeti, a bez seksa vrsta ne može preživeti. Inače primaran je pojedinac. Ako pojedinac može da preživi, onda se ne postavlja pitanje vrste.
Dakle, ako izgladnjujete svoje telo, ako mu dajete tako malo hrane da se energija stvorena od nje iscrpljuje u svakodnevnom rutinskom radu – vašem hodanju, sedenju, spavanju – ne akumulira se ni malo viška energije, onda će seks iščeznuti jer seksa samo može biti kada pojedinac skupi više energije, više nego što mu je potrebno za preživljavanje. Onda telo može misliti o preživljavanju vrste. Ako ste vi u opasnosti, onda telo jednostavno zaboravlja na seks.
Otuda toliko privlačnosti u postu, jer u postu seks iščezava – ali to nije beželjnost. To je samo postajanje sve više i više mrtvim, manje i manje živim. U Indiji su monasi postili neprekidno baš radi tog cilja, jer ako postite neprekidno i stalno ste na dijeti gladovanja, seks iščezava; ništa drugo nije potrebno – nikakav preobražaj uma, nikakav preobražaj unutrašnje energije. Jednostavno gladovanje pomaže.
Onda vi postajete naviknuti na gladovanje. Ako to radite neprekidno godinama, jednostavno ćete zaboraviti da seks postoji. Nikakva energija se ne stvara, nikakva energija se ne kreće do seksualnog centra. Nema energije da se kreće. Osoba postoji baš kao mrtvo biće.
Nema seksa.
Međutim, to nije ono što Patanjđali misli. To nije stanje bez želja. To je samo jedno impotentno ili nemoćno stanje; tu ne postoji energija. Dajte telu hranu… Vi ste možda izgladnjivali telo za trideset ili četrdeset godina – dajte pravu hranu telu i seks se ponovo pojavljuje. Vi se niste promenili. Seks je upravo skriven tu i čeka energiju da poteče. Kad god energija poteče, on će opet postati živ.
Dakle, šta je merilo? Kriterijum treba da se zapamti. Biti više živ, biti više ispunjen sa energijom, vitalnošću, a postati bež želja. Samo onda ako vas vaša beželjnost čini više živim, onda ste sledili ispravno uputstvo. Ako vas učini jednostavno mrtvom osobom, vi ste samo sledili pravilo. Lako je slediti pravilo jer se ne zahteva inteligencija. Lako je slediti pravilo jer jednostavni trikovi to mogu učiniti. Post je jednostavan trik. Ništa mnogo nije sadržano u njemu; nikakva mudrost neće proizaći iz toga.
Sproveden je jedan eksperiment na Oksfordu. Tokom trideset dana grupa od dvadeset studenata je totalno gladovala, mladi, zdravi ljudi. Posle sedam ili osam dana oni su počeli da gube interesovanje za devojke. Slike golih devojaka su im date, a oni su bili nezainteresovani. A ta nezainteresovanost nije bila samo telesna, čak i njihovi umovi nisu bili zainteresovani – jer sada postoje metode za prosuđivanje uma.
Kad god mladić, zdrav mladić, gleda sliku gole devojke, zenice njegovih očiju postaju velike. One su više otvorene da prime golu figuru. A vi ne možete kontrolisati svoje zenice; one nisu voljne. Tako vi možete reći da ste nezainteresovani za seks, ali slike će pokazati da li ste zainteresovani ili ne. Vi ne možete uraditi ništa voljno, ne možete kontrolisati zenice svojih očiju. One se šire jer je nešto tako interesantno došlo ispred njih, da se otvaraju više, kapci se otvaraju više da bi više mogli primiti unutra. Ne, žene nisu zainteresovane za golog muškarca kada su zainteresovane za male bebe, tako ako im daju lepe slike beba njihove oči se šire.
Svaka predostrožnost je preduzeta da se vidi da li su zainteresovani – nije bilo zainteresovanosti. Ubrzo, njihov interes je opao. Čak i u svojim snovima su prestali da viđaju devojke, prekinuti su seksualni snovi. Krajem druge sedmice, četrnaestog ili petnaestog dana, oni su jednostavno bili mrtvi leševi. Čak i ako bi lepa devojka prišla blizu, oni je ne bi gledali.
Ako bi neko izrekao neku seksualnu šalu, oni se ne bi smejali. Trideset dana su gladovali. Tridesetog dana, cela grupa je bila neseksualna. Nije bilo seksa u njihovom umu, ni u njihovom telu.
Onda im je data hrana opet. Prvog dana oni su ostali isti. Sledećeg dana oni su bili zainteresovani, a trećeg dana svi koji su gladovali trideset dana su iščezli. Sada nisu bili samo zainteresovani, bili su opsesivno zainteresovani – kao da je gladovanje pomoglo. Za nekoliko sedmica oni su bili opsesivno seksualni, misleći samo na devojke i ni na šta više. Kada je hrana bila u telu, devojke su opet postale važne.
Inače ovo je urađeno u mnogim zemljama širom sveta. Mnoge religije su sledile ovaj post. Onda su ljudi počeli misliti da su otišli izvan seksa. Vi možete otići izvan seksa, ali post nije način. To je trik. A ovo može da se uradi na svaki način. Ako ste u postu vi ćete biti manje ljuti, a ako postanete naviknuti na post, onda će mnoge stvari iz vašeg života jednostavno otpasti jer osnova je otpala: hrana je osnova.
Kada imate više energije, vi se krećete u više dimenzija. Kada ste ispunjeni sa obiljem energije, vaše obilje energije vas vodi u mnoge, mnoge želje. Želje nisu ništa do izrazi energije. Dakle moguća su dva puta. Jedan je: vaša želja se menja, energija ostaje; drugi je: energija se uklanja, želja ostaje. Energija može biti uklonjena vrlo lako. Jednostavno možete biti operisani, kastrirani, i tada seks nestaje. Neki hormoni mogu biti uklonjeni iz vašeg tela.
To je ono što čini post – neki hormoni nestaju; onda možete postati neseksualni.
Međutim, ovo nije cilj Patanjđalija. Patanjđali kaže da energija treba da ostane, želje da iščeznu. Samo kada želja iščezne, a vi ste ispunjeni energijom, možete postići to blaženo stanje koje joga ima za cilj. Mrtva osoba ne može postići božansko. Božansko može biti postignuto samo kroz bujanje energije, obilje energije, kroz okean energije.
Ovo je druga stvar koju treba neprekidno pamtiti – nemojte uništiti energiju, uništite želju. To će biti teško. To će biti teško, naporno, jer to traži totalnu transformaciju vašeg bića. Međutim Patanjđali je za to. Zato on deli njegovu vairagyu, njegovu beželjnost, u dva koraka.
On daje dve sutre.
Osho
