Glupost do gluposti, kažu čovjekoliki.
I to oni najpametniji među njima.
Trice i kučine.
Prebrojavanje zvijezda na nebu i zrna soli u moru.
A ne znadu, kažu, ni koliko im je dlaka na glavudži.
Dokon pop, još vele, i jariće krsti.
Da su imali šta pametnije, pridodaju, ne bi ludom pameću pametovali.
Da su znali, dosoljavaju, da će doći miš i klik, natakli bi sebi omču na vrat.
Nema većih uzaludnika, pritucaju, ni uzaludnijeg rada od enciklopedista i enciklopedije.
Avetovi. Budalisanje. Dokoličari.
Orači mora što love perje na vjetru.
Lunjaju tek da bi nosili uši.
I sve tako o enciklopedistima.
I sve tako po enciklopedijama.
Nema šta ni da se pritisne debelom knjižurinom dok čovjekoliki odumiru u opni podnevne dremke.
*******
Onoga su zvali-živa enciklopedija.
A pušio je vele škiju umotanu u novinu.
Možda nešto i nije znao, ali se ne zna-šta.
Iz njega bi, gdje ga god šiljneš, šiknula živa voda.
I škropila nas ubeućene za kafanskim astalom.
Naravski, služio nam za sprdnju.
Izistinski-želio da bude od koristi.
Baš jutros onaj te dolazi u birtiju prvi, a odlazi potonji, uhvati muštuluk:
–Čuste li, umrla živa enciklopedija…
Nekako nam laknulo.
Sahranili ga, a kišilo…
Boris Jovanović
Iz knjige Bog u birtiji
Izdavač: Zenit, Novi Sad
