Gora
Možda je i nekada bila, sada nije.
Ako je ovo gora, šta li je tek prizemlje…
Ako se na ovo pentra, gdje li se to silazi…
Ako li je ovo iznad, šta li je to ispod čovjekolikih…
Može li se u ovo više zaklinjati…
Može li se ovome više vjerovati…
Može li ovo obezglavlje biti iznad oblaka…
Ima li toliko niskih oblaka da makar prikriju ovu golotinju…
Ima li ikoga na ovu goru propetog, da vidi i shvati koliko je nisko pao…
Kakve li su besjede sa ove i ovolicke gore…
Kakve li su uši što slušaju ovakve besjede…
Ko li su besjednici na ovakvoj gori…
Ko li im je dao da progovore i ko im ne da da zaćute…
Hoće li se ovo zvati gora i kad pod zemlju siđe…
Ima li podzemnih gora…
A ako imade, zašto je baš mi imamo…
*******
Kada se onaj popeo na ovu goru, rekao je onima koji su za njim batrgali:
–Lijepo li je penjanje bez uspona, mila braćo…
A onda su nastavili nizbrdačke do samog vrha.
Pa su proslavili u birtiji prikucani za dno.
A onaj na vrhu ostao živ pod kamenom…
Boris Jovanović
Iz knjige Bog u birtiji. Izdavač – Zenit Novi Sad
