Knjiga
Šarene se kao šarene laže na šarenom vašaru.
Svuda su čovjekoliki metnuli poneku šarenicu.
Ne bi li popunili sve jame.
Ne bi li zatisnuli sve škripove.
Ne bi li začepili sve ponore.
Ne bi li potkočili sva klackališta.
Ne bi li zazidali sve vidikovce.
Ne bi li prejeli svaku glad.
Ne bi li prepili sve žeđi.
Ne bi li pregradili sve širine.
Ne bi li oplićali dubine, popatuljčili visine.
Šarenica do šarenice.
Lete slovca kao konfete.
Nijedno nigdje ne stiže.
Knjiga se utopila u okeanu knjiga.
Kad presuši, naći će utopljenicu.
*******
–Trebalo bi i tebe kao svakog moljca—pa pljesne rukama kao da ubija.
Kobajagi opuva smrvljena krilca po birtiji, pa uskoči u arlak.
Birtija odjekne.
Onaj moljac slegne, prigrli knjigu kao odojče.
Zagledujemo se, montiramo.
Ne bismo li mu oteli knjigu.
Kako mu je iščupati iz naručja…
Kako joj počupati krila…
Je li mu to knjiga ili ptica…
Kao onaj Muharem i onaj petao…
Boris Jovanović
Iz knjige Bog u birtiji
Izdavač Zenit Novi Sad
