Let
Odavno tresnuli.
Izgubili moć.
Kojeg ne prizemlje, ubiju u letu.
Ko se prizemljen vine, ne daju mu da sleti.
Postave bodlje na svaku granu, na svaku tarabu.
Jadni letač, letom se ubije.
Pukne o zemlju, čovjekoliki prituku.
Utabaju mu jamu, pritvrde kamenom.
A ako i letiš, leti po pravilima.
Ne može se letjeti tek tako.
Leti onaj sa letačkom dozvolom
Bez remećenja zemaljskih propisa.
Uz odobrenje letačke komisije.
Uz njihov stručni nadzor.
Pomalo, ponekad, ponisko.
Da ga let ne nadleti.
Nešto kao muva u čaši.
*******
Zvali su ga Letač.
Hvatao dobar vjetar, pa se otiskivao sa brda iznad varoši.
Kad god zaduva onaj što mu treba, on- na brdo.
Onako, samo krilima mahne, pa uživa kako samo letač može.
–Šta bi sa onim letačem—kobajagi se brine onaj što je prikovan za zemlju.
I sasipa u kuljavo drobište.
Niko ništa.
A svi u birtiji znadu:
Onaj koji pita, slomio mu krila…
Boris Jovanović
Iz knjige Bog u birtiji
Izdavač – Zenit, Novi Sad
