Kad se zagledaš u dlan-takva otprilike.
Ima i takve brazde.
Linija života, linija zdravlja, linija sreće.
Iznad udoljice dlana-breščić.
Nad breščićem-kućica.
Na kućici-dimnjak.
Na dimnjaku-ptica.
A iznad-cijelo nebo.
I potok, sad iznad, sad ispod, nije ni važno.
Ko je ubio pticu na dimnjaku, taj je dovršio i ostalo.
Njiva se ulegla, postala jama.
Čovjekoliki jamari gledaju u jamu.
Uzvratiće im pogled njiva iz jame.
*******
Kad god popije dvije-on o jami.
–Čija li je ono jama—pita a očima jamari.
Niko ga ne sluša.
A on-jama pa jama.
Sipa li u jamu, sipa.
–Kažu da je tu bila njiva—opet zaskamuče kao pas jamar.
Ne pominje pticu na dimnjaku.
Ni kako je ubio pticu.
I cvili, samo cvili.
A sa dušom mu se ne rastaje…
Boris Jovanović
Iz knjige Bog u birtiji
Izdavač Zenit Novi sad
