Roda
Kad vide rodu, kao da vide smrt.
Ne vole čovjekoliki nijednu pticu.
A ako bi već morali da vole, neka bude gavran.
Osobito onaj krvavijeh krila do ramena.
Ništa im ljepše i radosnije od izgibije.
Osobito-kad je tuđa.
I kad je onaj što joj se raduje vjerovatno besmrtan.
Zato im je roda-kljun u oči.
I gledaju da joj nekako salome oba krila.
Ili da joj makar pobodu šiljak na odžak.
*******
Čini mi se, nije imao kljun.
A i krila je dobro ukrivao.
A bio krakat.
I zvali ga-Roda.
Ponekad zaklepeće-i to je to.
Kad mu je onaj što voli da kinji i ljude i ptice prinio žabu na tacni-Roda ubeutio.
Da smo ga pridržali ne bi pao.
Ljosnuo na pod birtije.
Polomio sakrivena krila.
Više se nije dizao.
Duge noge mu iznijeli unapredak.
Skratili mu muke…
Boris Jovanović
Iz knjige Bog u birtiji
Izdavač: Zenit, Novi Sad
