Žele, žele, žele.
I gotovo.
Dobiju što su željeli.
Kad dobiju, čovjekoliki pomisle: nijesmo baš poželjeli.
Pa opet: žele, žele, žele.
I gotovo.
Opet dobiju ono što su poželjeli.
I taj dobitak im se pretvori u želju.
I iznova: žele, žele, žele.
I gotovo.
Opet dobiju što su poželjeli.
I taj dobitak okoti još jednu želju.
Pa opet: žele, žele, žele.
I gotovo.
Ništa ne dobiju, osim nove želje.
Kad dobiju sve što su željeli, čovjekoliki izgube sve ostalo.
I tako zatuku želju.
*******
Govori se u birtiji:
Nikome manje ne pristaje ime nego njemu.
Zove se tako, a niko ga ne bi poželio.
Eto takav je.
–Ko je tebe poželio, grdno se zajebao—dočeka ga kuršumom onaj pivolok iz sreljačkog stroja.
Mi-pridružimo plotun.
Neželjeni strekne, porumeni, nekako se spusti.
Majka samo njega imala.
Ranila ga čistom željom.
I ta želja ga održava…
Boris Jovanović
Iz knjige Bog u birtiji
Izdavač- Zenit Novi Sad
