Drugo pitanje:
Da li je predavanje Išvari – Bogu – i predavanje guruu isto?
Predavanje ne zavisi od objekta. To je kvalitet koji vi unosite u vaše biće. Kome se predajete je nebitno. Bilo koji objekat će delovati. Možete se predati drvetu; možete se predate reci; možete se predati bilo čemu – svojoj ženi, vašem mužu, vašem detetu. Ne postoji problem u objektu, svaki objekat će delovati. Problem je predati se.
Događaj se dešava zbog predanosti, ne zbog onoga kome ste se predali. A ovo je najlepša stvar koju treba razumeti: kome god da se predate, taj objekat postaje Bog. Nije u pitanju predavanje Bogu. Gde ćete naći Boga da mu se predate? Nikada ga nećete naći.
Predajte se! Kome god da se predate, Bog je tamo. Dete postaje Bog, muž postaje Bog, žena postaje Bog, Guru postaje Bog, čak i kamen može postati Bog.
Čak i kroz kamenje ljudi su dostigli, jer uopšte nije pitanje čemu se predajete. Vi se predajete, a to donosi celu stvar, to otvara vrata. Predavanje, napor da se preda, donosi vam otvaranje. A ako ste otvoreni kamenu, postajete otvoreni čitavoj egzistenciji, jer je to samo pitanje otvaranja. Kako možete biti otvoreni kamenu, a da ne budete otvoreni drvetu? Jednom kada znate otvaranje, jednom kada uživate u euforiji koju ono donosi, ekstazi koja se desi samo otvaranjem kamenu, onda ne možete naći tako glupog čoveka koji će se zatvoriti odmah preostaloj egzistenciji. Kada vam samo otvaranje kamenu daje tako ekstatično iskustvo, onda zašto se ne otvoriti svemu?
U početku čovek se predaje nečemu, a onda je predat svemu. Značenje toga je da ako ste se predali majstoru, u iskustvu predavanja, vi ste naučili putokaz, vodilju kako se možete predati svemu. Majstor postaje samo prolaz kroz koji se prolazi. On postaje vrata, a kroz ta vrata možete gledati u celo nebo. Zapamtite, ne možete naći Boga da mu se predate, mada mnogi ljudi misle na taj način; oni su vrlo prepredeni ljudi. Oni misle: “Kad Bog bude tu, mi ćemo se predati.”52 Dakle, to je nemoguće jer Bog je tu samo ako se predate. Predanost čini sve božanskim. Predanost vam daje oči, i sve što se donese pred te oči postaje božansko.
Božanstvenost je kvalitet koji se dobija pomoću predanosti.
U Indiji, hrišćani, Jevreji i muslimani smeju se hindusima, jer oni mogu da obožavaju drvo, ili mogu da obožavaju kamen – čak i neoblikovan, koji nije čak ni statua. Mogu naći kamen pored puta i od njega odmah načiniti boga. Nikakav umetnik nije potreban jer predavanje je umetnost. Nije potrebno vajanje, nije potreban skupocen kamen, čak ni mermer.
Bilo koji običan kamen, koji je odbačen – ne može se kupiti na tržnici i stoga leži tamo pored puta – i hindusi mogu odmah načiniti boga od njega. Ako se možete predati, on postaje božanski. Oči predanosti ne mogu naći ništa drugo nego božansko.
Drugi se tome smeju; ne mogu to razumeti. Oni misle da su ovi ljudi obožavaoci kamena, obožavaoci idola. Nisu! Hindusi su bili pogrešno shvaćeni. Oni nisu obožavaoci idola. Oni su našli ključ, a taj ključ je da sve možete učiniti božanskim ako se predate. A ako se ne predate, možete nastaviti da tragate za Bogom milionima života. Nikada ga nećete sresti, jer nemate kvalitet koji susreće, koji može da sretne, koji može da nađe. Dakle, pitanje je subjektivne predanosti, ne objekta kome se predajete.
Ali, naravno, postoje problemi. Vi se ne možete tako iznenadno predati kamenu, jer vaš um nastavlja da govori: “Ovo je samo kamen. Šta to radiš?” A ako um nastavlja da govori: Ovo je kamen; šta radiš? – onda se ne možete predati, jer predanost traži vašu celovitost.
Otuda značaj majstora. Majstor označava nekoga ko stoji na granici – na granici ljudskog i božanskog. Neko ko je bio ljudsko biće kao vi, ali više nije kao vi – nešto se dogodilo – on je sada nešto više, više od ljudskog bića. Dakle, ako pogledate u njegovu prošlost, on je upravo kao vi – ali ako pogledate njegovu sadašnjost i budućnost, onda gledate nešto više. Onda je on božanski.
Teško je predati se kamenu, reci – vrlo, vrlo teško – čak i predati se učitelju jeste tako teško. Onda predavanje kamenu će nužno biti vrlo teško, jer kad god vidite učitelja, onda opet vaš um kaže da on je ljudsko biće kao vi, dakle zašto se predavati njemu? A vaš um ne može videti sadašnjost; um može videti samo prošlost – da je taj čovek rođen kao vi, stoga zašto se predavati njemu? On je upravo kao vi.
On jeste, a ipak nije. On je oboje i Isus i Hrist – Isus je čovek, sin čovečiji, a Hrist je viši položaj. Ako gledate samo vidljivo, onda je on kamen; vi se ne možete predati. Ako volite, ako postanete intimni, ako dozvolite da njegovo prisustvo uđe duboko u vas, ako možete naći vezu – o tome je reč – vezu s njegovim bićem, postojanjem – onda iznenada postajete svesni višeg. On je više nego čovek. Na neki nepoznat način, on je nešto što vi niste dobili. Na neki nevidljivi način on je prodro izvan granica ljudskog. Ali to možete osetiti samo ako postoji odnos, veza.
To je ono što Patanjđali kaže, shraddha – poverenje; poverenje stvara vezu. Ta bliska veza je unutarnja harmonija dvoje nevidljivih; ljubav je ta bliska veza. S nekim ste jednostavno prilagođeni kao da ste oboje rođeni jedno za drugo. Vi to zovete ljubav. Na trenutak, čak i na prvi pogled, neko vam jednostavno odgovara, kao da ste zajedno stvoreni i bili razdvojeni; a sada ste se opet sreli.
U starim mitologijama svuda u svetu, rečeno je da su čovek i žena stvoreni zajedno. U indijskoj mitologiji postoji vrlo lep mit. Mit je da su žena i muž na samom početku stvoreni kao blizanci, brat i sestra. Zajedno su bili rođeni – žena i muž kao blizanci, spojeni zajedno u jednoj materici. Postojao je odnos, veza od samog početka. Od prvog trenutka postojala je veza. Bili su zajedno u materici držeći jedno drugo, a to je odnos. Onda, usled neke nesreće, taj fenomen je nestao sa zemlje. Međutim, mit kaže da uzajamni odnos još postoji. Čovek i žena… Čovek može da bude rođen ovde, a žena može da bude rođena negde u Africi, u Americi, ali postoji veza, i dok ne nađu jedno drugo biće im teško. I vrlo je teško naći jedno drugo. Svet je tako prostran, a vi ne znate gde da tražite i gde da nađete. Ako se to desi, to se dešava slučajno.
Naučnici takođe veruju da ćemo pre ili docnije moći da ocenimo vezu uz pomoć naučnih instrumenata, i pre nego što neko stupi u brak. Par mora otići u laboratoriju tako da mogu otkriti da li je njihova bioenergija podesna ili ne. Ako nije podesna, onda su oni u zabludi. Ovaj brak ne može… Oni možda misle da će biti vrlo srećni, ali ne mogu biti jer njihova bioenergija nije podesna.
Tako vi možete voleti nos žene, a žena može voleti vaše oči, ali to nije poenta.
Voljenje nosa neće pomoći, voljenje očiju neće pomoći, jer posle dva dana niko ne gleda u nos i niko ne gleda u oči. Onda je problem bioenergija. Unutrašnje energije se susreću i mešaju jedna s drugom; ili se pak odbijaju. To je upravo kao kad vršite transfuziju krvi; ili je vaše telo prihvata ili odbacuje, jer postoje različiti tipovi krvi. Ako su istog tipa, samo onda telo prihvata; inače jednostavno odbacuje.
Isto se događa u braku. Ako se bioenergija slaže, brak je prihvatljiv, i ne postoji svestan način da se to zna. Ljubav je vrlo obmanljiva, jer ljubav je uvek usredsređena na nešto. Glas žene je dobar, i vi ste privučeni. Ali u tome nije poenta. To je parcijalna stvar.
Celina mora da se slaže. Vaše bioenergije treba da prihvate jedna drugu tako potpuno da duboko ispod vi postanete jedna osoba. To je odnos, veza. Dešava se u ljubavi retko, jer kako je naći? To je ipak teško. Samo zaljubljivanje nije siguran kriterijum. Od hiljadu, devet stotina devedeset devet puta nema uspeha. Zaljubljenost se pokazala neuspelom.
Čak i viši odnos se dešava sa majstorom. To je više nego ljubav. To je shraddha – poverenje. Ne susreću se i prilagođavaju samo vaše bioenergije, nego se i same vaše duše usklađuju. Zbog toga, kad god neko postane učenik, čitav svet misli da je on lud; jer ceo svet ne može videti u čemu je poenta. Zašto ste vi ludi za tim čovekom? A vi to sami takođe ne možete objasniti, jer se to ne može objasniti. Možete čak i da ne budete svesni šta se dogodilo, ali s tim čovekom, iznenada, vi ste u poverenju. Iznenada se nešto susretne, postaje jedno. To je odnos, veza.
Teško je imati taj odnos s kamenom. Jer je čak teško imati taj odnos sa živim majstorom, kako možete imati to s kamenom? Ali ako se to dogodi, odmah majstor postaje Bog. Za sledbenika majstor je uvek Bog. On može da ne bude Bog za druge, to nije poenta.
Ali za učenika on je Bog, i kroz njega se vrata božanskog otvaraju. Onda vi imate ključ – ovaj unutrašnji odnos je ključ, ova predanost. Onda možete pokušati to; prepustiti se reci…
Mora da ste čitali novelu “Sidarta” od Hermana Hesea. On uči mnoge stvari od reke. Vi ne možete učiti od Bude, samo posmatrajući reku, mnoga raspoloženja reke. On je postao splavar samo posmatrajući hiljade stanja oko sebe. Ponekad, reka je srećna i pleše, ponekad vrlo, vrlo tužna, kao da se uopšte ne kreće – ponekad vrlo ljuta i bučna, protiv čitave egzistencije, a ponekad tako tiha i smirena kao Buda. A Sidarta je jednostavno splavar, prolazi rekom, živi pored reke, posmatra reku, ne čini ništa drugo. To postaje duboka meditacija i odnos, a kroz reku i njenu “rečnost” on to postiže: on stiže do istog sagledavanja kao Heraklit.
Vi možete zagaziti u istu reku i ne možete. Reka je ista i nije ista. Ona je tok, a kroz reku i kroz odnos sa njom on saznaje celu egzistenciju kao reku – “rečnost”.
To se može dogoditi sa svime. Osnovno što treba zapamtiti jeste predaja.
Da li je predaja Ishvari – Bogu – i predaja guruu isto?
Da! Predaja je uvek ista. Do vas je kome se možete predati. Nađite čoveka, nađite reku i predajte se. To je rizik, najveći mogući rizik. Zbog toga je tako teško predati se. To je rizik!
Vi se krećete u nepoznatoj teritoriji i dajete toliko snage čoveku ili nečemu čemu se predajete.
Ako se predate meni, vi mi dajete potpuno ovlašćenje. Onda moje ‘da’ jeste vaše ‘da’, onda moje ‘ne’ jeste vaše ‘ne’. Čak i po danu kada kažem, ‘ovo je noć’, vi kažete: “Da, noć je”.
Vi dajete totalno ovlašćenje nekome. Ego se odupire. Um kaže: “Ovo nije dobro. Sačuvaj kontrolu nad sobom. Ko zna gde će te ovaj čovek odvesti? Ko zna, on može reći: ’Skoči s vrha brda,’ i onda ćeš biti mrtav. Ko zna, ovaj čovek može manipulisati s tobom, kontrolisati, eksploatisati.” Um će izneti sve ove stvari. To je rizik, a um preduzima sve mere sigurnosti.
Um govori: “Budi pažljiv. Budi malo oprezniji s ovim čovekom.” Ako slušate um, predaja nije moguća. Um je u pravu! To je rizik! Ali šta god preduzmete, to će biti rizik. Čuvanje neće mnogo pomoći. Možete se čuvati zauvek, i možda nećete moći da se odlučite, jer um nikada ne može da se odluči. Um je pometnja. On nikada nije odlučan. Moraćete zaobići um jednog dana, i moraćete mu reći: “Ti čekaj. Ja idem; skočiću i videću šta se dešava.”
Šta vi zapravo imate da izgubite? Uvek se pitam šta to imate kada se tako bojite da izgubite, šta tačno dajete kada se predajete. Vi nemate ništa. Možete dobiti iz toga, ali ne možete izgubiti jer nemate ništa. Možete uvek profitirati iz toga, ali ne postoji mogućnost bilo kakvog gubitka jer nemate šta da izgubite.
Mora da ste čuli čuvenu maksimu Karla Marksa: “Proleteri svih zemalja ujedinite se, jer nemate šta da izgubite osim svojih lanaca.” To može biti istina, može i da ne bude istina. Međutim, za tragaoce ovo je tačna stvar. Šta ćete izgubiti osim svojih lanaca, svog neznanja, svoje patnje? Međutim, ljudi takođe postaju jako vezani za svoju patnju – oni prianjaju uz samu svoju nevolju kao da je blago. Ako želite ukloniti njihovu nevolju, oni stvaraju sve vrste prepreka.
Posmatrao sam ove prepreke i ove trikove kod hiljada ljudi. Čak i ako želite da uzmete njihovu bedu, oni prianjaju uz nju. Oni ističu neku stvar, jer nemaju ništa drugo, to je svo blago koje imaju. Ne uzimajte im to jer je uvek bolje imati nešto nego ništa. To je njihova logika: uvek je bolje imati nešto – barem ovu bedu koja postoji, nego biti potpuno prazan, nego biti niko.
Čak i kada ste jadni, vi ste neko. Čak i ako imate pakao u sebi, barem imate nešto. Ali gledajte to, posmatrajte to, i kada se predate zapamtite da nemate ništa drugo da date. Učitelj uzima vašu bedu, ništa drugo. On ne uzima vaš život zato što ga nemate. On uzima samo vašu smrt. Ne uzima ništa vredno od vas, jer vi to nemate. On uzima samo smeće, besmislice koje ste sakupili kroz mnoge živote i sedite na gomili besmislica i mislite to je vaše kraljevstvo.
On ne uzima ništa. Ako ste spremni da mu date svoju patnju, postaćete sposobni da primite božansko. To je predanost, i tada učitelj postaje Bog. Sve i svako kome se predate postaje božanski. Predanost čini božansko, predanost stvara božansko. Predanost je stvaralačka sila.
Osho
