U mrtvoj potopljenoj šumi,
susretali smo se
Olga B. i ja, u magli jutara, u predvorju nekog –
busenima sena ocvetalog polja i izgorele trave.
Ona beše bela i potpuno bosa,
šljunak osenčen vlagom kao dodirivaše nju i njene pustinje.
Sa ciganskih raga ispod niz drum,
stihovi koje čuh i reči,
oboriše mi pogled i dotaknuše lice;
u pesmi toj –
dodirivah nju i njene pene,
uz pogled oboren i mesečine.
U procvetaloj noći,
nabijenoj mirisom duda i nehotičnog sećanja,
kroz nasukane ravnice,
crnim talasima neka reka zapljuskivaše trave.
Dušan Mijušković
