Jasan Pogled
Piše: Ana Popadić Svet obeležava pola veka od objavljivanja kultnog romana argentinskog pisca Hulija Kortasara. Knjiga kroz koju se prolazi na tri načina bila je atomska bomba na literarnoj sceni Inovativna, originalna, ambiciozna, hrabra i pomalo riskantna zamisao argentinskog pisca Hulija Kortasara, kada je početkom šezdesetih godina prošlog veka pisao […]
Ako neko ne želi, očajnički ne želi da bude uticajan – Ako neko ne želi, očajnički ne želi da bude uticajan, da bude značajan, šta da se radi – rekao sam Silviji prilikom još jednog nesporazuma između nas dvoje – kao da smo se kretali šinama koje vode u istom […]
U umrljanim trapericama, uskoj košulji sa smiješnim karnerima, napomađene nježne kose, u uglu zadimljene kafane, dok trese meso njegove majke. Zaškripale su žice u sanatorijumu i od tada ne prestaje da svira. Ovjenčan je slavom. Svi su zaboravili da je kopiljan i sin kafanske pjevačice. A on se toga najradije […]
Ti si dečak, mađioničar, moj osmeh kad se stideh osmeha u davnim zadimljenim godinama. Sve umem i znam kad god dođeš iz dalekih krajeva noseći mirise mesta na kojima nisi bio – jednog trga, nekog drveta, obale mora i glas ptice koju sam sanjala. Kad ruka prekrije oči – tvoje […]
I tako, šetam I tako, šetam. I ne razumijem, Silvija. Nekada je dovoljno da se vidi. Gledam dva starca i mogu da zamislim bilo šta, bili su ljubavnici, ili neprijatelji, voljeli istu ženu, mrzjeli jedan drugog strasno, pa se umorili. Ili, djevojčica vuče za ruku majku koja razgovara sa prijateljicom […]
Volio ih je bolno, muzicirao na gitari. Nijesu gledale njegove tople oči. Nijesu osjećale tužnu melodiju. Samo su piljile u skorelu krv ispod njegovih nokata. Stari, zagledan u sopstvene nokte. Bez ijednog akorda.
Govorio sam Silviji Govorio sam Silviji da se svakog, apsolutno svakog dana, može desiti da se ne vratim iz šetnje. – Može se desiti da se ja ne vratim sa posla – rekla je Silvija. – Može – rekao sam. Cvijet je proces Silvija, nije neka stvar. Cvijet nikne i […]
Želio je da spase Moniku. Da je otme iz kužne venecijanske truleži, da je sakrije od bolesnih nebesa. Poslao je Moniku u srce Evrope. Monika je u Pragu otvorila bordel’’Crna ruža’’. Gladila je stomačić pun isklijalog slovenskog sjemena. On osjeća razjedene desni, pogled mu truli. Jedino što ih spaja je […]
Znala si – sve ćeš vratiti, platiti do poslednjeg novčića – svaku namrštenu reč. Sve je stiglo sa osmehom, olako prihvaćenoj ruci. Teralo je po svome, baš kao i ti nekad. Ništa nisi umela dok se bliskim ljudima činilo kako ti u oku nešto svetli. Znaš ti da je sve […]
Mogao sam da šetam bez cilja Mogao sam da šetam bez cilja, a mogao sam da šetam do određene zgrade ili kafea, pa da se vratim ili istim putem, ili, što kažu da je bolje, nekim drugim. Mogao sam da šetam brzo, mogao polako, da razmišljam ili da pokušavam da […]