Jasan Pogled
Ugled I ova se kukavna riječ hvata na udicu. Na udicu bez mamila. Pa čik, izvadi je iz ponora. A negdje je na dnu, u mulju. Priklopljena dnom dna. Ugušena pod sigom. I ako je izvučeš, biće da je mrtva. Mrtva i izobličena. Naduvena i modra. Kao svaka jadna potopljenica. […]
Vreme mi oblikuje telo utiskuje linije širi kožu dodaje naslage… igra se glinom i bruši oštre delove Vreme posluje po mom telu podiže pritisak smanjuje otpornost skraćuje dah… polako odustaje od krupnih popravki i čeka ozbiljan kvar Vreme mi rovari po mozgu krade sećanja ubacuje prinudne radnje širi strah od […]
Čujem pssst čujem neću čujem ne umem čujem e ovoga puta stvarno ako nagazim senku tišine neka me za levo rame ugrize mladunče sivog đavola neka mi obmota svoj odvratni rep kao omču oko šije neka mi ukapa beli vosak u uši da ne mogu da čujem zvuk svog proćerdanog […]
Ćuk To je bila pjesma… Ljepša mi od slavujeve. A nikom nijesam pričao. Ko bi se još divio kreketanju i ćurlikanju. Tajim taj zastid. A bilo je, baš je bilo… Da se ova duša varoška nauživa. Poslije su čovjekoliki pojeli pola gradskog parka. Pa su ga dotucale kisele kiše. Iskrivili […]
Umem pomalo da ronim na udah Spustim se ispod linije pređem granicu ka tišini Kad suzbijem strah koji me vuče na gore I dozvolim vodi da me pritisne svojom mekom težinom Na sekundu osetim da sam uspela da se sakrijem od neprijatelja koji me vreba još iz partizanskih filmova Aleksandra […]
Ono što slijedi se ne može nazvati pričom. To je osjećaj nevin, kao vata, kao prvo nazuvanje vunenih čarapa, relikt, vitamin, nemjerljiv, naelektrisan, praćen nazirućim obrisima svjetlosne kupole iskričavog hrama u podnožju Gavaona. Nakon dugo vremena te čitanje nehajno prodrma, ovlaš uskomeša, poigra se s nervima, da bi nakon tog […]
za Čarlsa Simića I tako punoća se opet obznanila preciznije zaškripala je nepodmazana šarka osmeha Gost je ličio na starog rimskog boga kom su od grljenja skrojili togu nasumične veličine konfete su sipile po licima ali on je znao za tu mogućnost pa je govorio stihove nisko spuštene brade […]
Ćirilica Najprije su joj zabili klince pod slova baš oni čovjekoliki koje je ispisala. Njih je žive upisala, a oni je živu sahranili. Postoji li nešto slično u životinjskim carstvu: da mladunčad sahranjuju živu materu… Ako postoji, bar nijesu unikum. Kažu-grdna im je. Kažu da im je kao sparuškana baba. […]
Djevojčici lupa srce. Svako drugo ili treće veče, prije nego sunce užuti u sobi, pretvarajući se iz blještavih odsjeva na automobilskim branicima u jantarski sjetnu skramu što skuplja paučinom ispunjene uglove sobe, djevojčicu obuzme nemir. Hoće li to ona sad umrijeti? Prije nekoliko mjeseci čula je priču o nećaku jednog […]
Avaj! Šta se događa? Zašto nespokoj navire u bezmjernim količinama? Zašto u tolikoj mjeri, tako često, uočavam rošava lica lišena želje? Moj i njihov pogled se ne uklapaju. Osjećam se autsajderom i radujem se tome, jer bih u protivnom prosvirao sebi glavu. Jurcam ulicama poput nervoznog poštara bez svoje torbice, […]