Jasan Pogled
Sve što znaš o meni suSlovaNanizana na tastaturi telefonaMisliIzbačene u etar bez mnogo razmišljanjaPorukeUpućene izmišljenim prijateljima PodrugivanjaI dodvoravanjaI samo jedan mali prozor na vrhuSa koga se ne smeši ničije liceVeć samo ukrštene linijeKao boreIli kao dlanKoji ti pružam Aleksandra Leković U Beogradu, 2020.
Udara na prozore pećine, Svetinjom je prijatelji zovu Ja sam gore i slušam kako pucaju Rešetke I prozori za njima. Udara na tabane za tabanjanje Šetanjem ga prijatelji zovu Ja sam dole, i gledam kako se kotrljaju Lišće I maske među njima. Maske. I lišće među njima. Marko Jovanović
Kada su mi javili da odlaziš,Ja sam vešto uskočio u tvoj levi džep i mene da poneseš..Nije baš bilo prostrano, naša soba u umetničkom stanuali šta da se radi. Umetnički život je težak! Uživam u otkucajima tvog srca, mnogo su jaki.Nas dvoje smo uvek bili različiti..Desno i levo, baš kuca! […]
Odričem se tmine što me prekriOdričem se nauke o lepome boluStihova u krvi bolova u mesuOdričem se svega što naučih s mukomSvojih prvih reči kazanih u praznoI bogatstva bedeKad ulazim u travu odričem se tragaKroz veliku zemlju prolazećNe poznajem više bolest što me snađeU teškome snu na početku snageIstrošen odlazim […]
Još onda kad su Zarožani zaturili vilama orahe na tavan; kad su pojili vrbu i sejali so; kad su išli četomice u planinu te sekli čačkalice da iščačkaju zube; kad su istezali gredu, skakali u jarinu, unosili pregrštima videlo u kuću, i tako dalje… bila je u nekog Živana Dušmana, kmeta u Ovčini, začudo […]
za Muhameda Abdagića Prošetao me otac kroz čaršiju U prvom đačkom odijelu Među jošaničkom sirotinjom – Među jednakima Srete nas tad Abdagić Muhamed A moj mu je otac znanik Posramih se odijevke očeve I odmaknuh se Od njega – Bezdan taj Između oca i mene Udolmit mogu samo knjigama (1990-2020) […]
Moja druga nana Nena bila jeKao čovjek neustrašljivaI pravedna Kad bi me povela na Turbe Da palimo svijećeGovorila je: Ja kadgod dođem vi spavate Bilo me sram Hodeći kroz grobljeDa pitam a šta su mrtvi nama Šaban Šarenkapić (2020)
Popeh se na goru Sa koje me u visine uznesoše Dva bića – aždaja i gavran; Da vidim ono, Što se drugačije, osim tim letom, Videti ne može. Prođosmo kroz svetlosne Pukotine neba I gle! Ispod mene bejahu Sunce, Mesec i Zvezde, A ispod njih Čitav svet nepostojećih. Svuda oko […]
Sad više nema tame u koju nisam sišao po svoje zlato. Nag i siromašan padam u provaliju. Sve poznato i drago trampih za nepoznato, unapred slaveći svoju pogibiju. Zidaru je lako: kad mu je teško kuće zida. Lekaru je lakše: kad je bolestan ljude leči. Meni je najteže ljubavi moja […]
Mi pišemo poeziju razdragani I stavljamo zareze i tri tačke Poneke crte između međ-reči I stavljamo tačke. Mi pišemo poeziju razdragani Davno smo pisma zaboravili Da pišemo Samo odgovore na već poslata. Nismo. Mi pišemo poeziju razdragani Jer nam se učinilo da će ona pomoći Pomaći nas od krvlju ispitanih […]