Čovječuljci i patuljci

Po­sto­je još uvi­jek i oni uklet­ni­ci ko­ji kao pre­klanj­ske ba­be-ga­ta­re u raz­ba­ca­nim slo­vi­ma kao u ča­rob­nom pa­su­lju, vi­de ko­ri­jen i sta­blo, gra­ne i gran­či­ce pro­šlog sa­da­šnjeg i bu­du­ćeg svi­je­ta. Da­kle, kre­nu od naj­du­bljih ži­la, da bi se po­pe­li do naj­ta­na­ni­jeg vr­ška uža­sa­va­ju­ćeg dr­ve­ta po­sta­nja. U zno­ju mo­zga svo­ga, u krv­ci du­ha svo­je­ga, sa­zna­ju sa­zna­te taj­ne i pro­zi­ru u već oči­gled­nu bu­duć­nost. Ko­li­ko je na­re­če­na ba­ba-pa­su­lja­ra sa­zna­la ze­malj­ske i ne­be­ske taj­ne, to­li­ko i um­ni za­um­ni­ci uz po­moć raz­de­še­nih i raz­ba­ca­nih slov­nih zna­ko­va hva­ta­ju pro­ma­ju op­šte­ljud­ske sud­bi­ne. Kao da po­sto­ji još ne­što što se ko­ba­ja­gi ne zna i kao da je to što se ko­ba­ja­gi zna ne­ka istin­ska isti­na…
Istin­ska isti­na še­pu­ri se, re­ci­mo, pa­u­na­sto i vra­go­la­sto na naj­o­bič­ni­joj no­vin­skoj pa­pir­či­ni ko­ju di­no­sa­u­ru­si iz klu­ba iz­mo­žde­nih či­ta­la­ca, po ru­žnoj i tu­žnoj na­vi­ci okre­ću i obr­ću sva­ko­dnev­no sa za­di­vlju­ju­ćim ma­zo­hi­stič­kim po­le­tom. Na toj i toj stra­ni tih i tih no­vi­na ta­da i ta­da ste mo­gli pro­či­ta­ti re­ci­mo slje­de­će: Dok će ve­če­ras sva­ki de­ve­ti čo­vek na pla­ne­ti oti­ći u kre­vet gla­dan, ne zna­ju­ći da li će su­tra ima­ti šta da je­de, da li će ima­ti po­sao, stra­hu­ju­ći za svo­je zdra­vlje i tro­ško­ve le­če­nja ko­je bo­lest do­no­si, ša­či­ca mi­li­jar­de­ra ima to­li­ko bo­gat­stvo da im je po­treb­no ne­ko­li­ko ži­vo­ta da ga po­tro­še. Šta­vi­še, dok ve­če­ras bu­du spa­va­li, nji­ho­ve mi­li­jar­de će se mno­ži­ti. Na če­lu ovih, od oko je­dan od­sto ukup­ne svet­ske po­pu­la­ci­je sreć­ni­ka, ko­ji su u sve­tu gde smo svi ro­đe­ni jed­na­ki sa­mo ma­lo vi­še jed­na­ki od dru­gih, na­la­zi se osam ve­li­čan­stve­nih-naj­bo­ga­ti­jih lju­di ko­ji po­se­du­ju ukup­no če­ti­ri­sto dva­de­set šest mi­li­jar­di do­la­ra. To­li­ko nov­ca, s dru­ge stra­ne ima tri mi­li­jar­de i šest sto­ti­na mi­li­o­na lju­di na pla­ne­ti ili sko­ro po­la svet­ske po­pu­la­ci­je….
I ta­ko da­lje i to­me slič­no, ni­šta no­vo i neo­bič­no. Ne po­sto­ji, da­kle, ni­šta što bi na jed­no­stav­ni­ji i ba­nal­ni­ji na­čin opi­sa­lo du­bo­ke taj­ne i sve­vi­đa ovo­ga raš­ča­ra­nog i za­ga­đe­nog svi­je­ta. Elem, sve je u no­vi­na­ma, i još jed­nom elem, sve je u lo­vi. Po­treb­no je, elem, elem, ob­dr­ža­va­ti taj ge­ni­jal­ni omjer po ko­jem osam su­per­bo­ga­tih kro­ko­di­la vo­di osam www.yourcanadianmeds.com/product/phentermine/ nu­la pro­tiv su­per­si­ro­ma­šnih i su­per­za­hval­nih tri-če­ti­ri mi­li­jar­de mu­če­ni­ka. Da bi se ge­ni­jal­na rav­no­te­ža odr­ža­la po­treb­no je, ne­go šta je, smi­šlja­ti ge­ni­jal­na rje­še­nja ko­ja u svo­joj ge­ni­jal­no­sti li­če na uz­vi­še­ni i sup­til­ni ka­ni­ba­li­zam. Sva ze­malj­ska si­la i sva mu­drost tu­pa­vo­ga svi­je­ta svo­di se na pro­na­la­zak vječ­nog rje­še­nja: ka­ko na­si­ti­ti pre­si­će­ne i ka­ko pod­ja­ri­va­ti vje­či­tu glad pre­je­de­nih. Pri to­me se, valj­da se pod­ra­zu­mi­je­va, stro­go vo­di ra­ču­na o fi­lan­tro­pi­ji, ljud­skim pra­vi­ma i de­mo­krat­skim na­če­li­ma ko­ja op­šte­svjet­ski ka­ra­ka­zan dr­že na ti­hoj ili raz­ja­re­noj va­tri u za­vi­sno­sti od po­tre­ba hu­ma­nih lju­do­žde­ra­ča…
Sve go­re­na­ve­de­no je zna­la i ona ta­ko­đe go­re­na­ve­de­na ba­ba- pa­su­lja­ra, a obez­li­če­ne saj­ber- ge­ne­ra­ci­je, gle ču­da, tra­že ne­ka no­va rje­še­nja i is­ho­di­šta ove ko­smič­ke ba­nal­ne enig­me. U igri skri­va­nja ne mo­že se sa­kri­ti isti­na, sve osta­lo i ni­je vri­jed­no bi­lo ka­kve skri­va­li­ce. Kri­je se upra­vo ono što sli­jep­cu sto­ji na­sred pu­ta i što glu­vo­me ma­še pred oči­ma. Sa­kri­va se ono što tu­po­glav­cu pr­vo pad­ne na pa­met i mu­tav­cu raz­ve­zu­je za­ma­đi­ja­na usta. Sve na­še mu­ke ni­je­su iz­ni­kle na dr­ve­tu po­zna­nja, već na ču­do­vi­šnom https://health-e-child.org/buy-modalert-online/ mon­stru­mu so­ci­jal­nog dar­vi­ni­zma i kor­po­ra­tiv­nog fa­ši­zma. Eto ši­fre ko­ja se jed­nom dav­no u ne­koj ze­mlji se­lja­ka i osta­lih gra­đa­na ot­kri­la u raz­ba­ca­nom i bla­go­slo­ve­nom ba­bi­nom pa­su­lju! Pro­ždr­ljiv­ci i kr­vo­pi­je iz­gle­da su, gle ču­da, za­i­sta po­ma­lo kri­vi za svu onu kriv­nju ko­ja se to­va­ri ma­ga­re­ćem pu­ku na ma­ga­re­ća ple­ća i pri to­me mu se te­gle ma­ga­re­će uši. Da li je mo­gu­će da je kri­vac kriv, a da čo­vjek bez kri­vi­ce ne mo­že bi­ti kri­vac? Uko­li­ko se jed­nom i ne­gdje do­đe do od­go­vo­ra na ovo sud­bin­sko pi­ta­nje pre­sta­će da po­sto­ji ovaj su­ma­si­šav­ši svi­jet. Pre­sta­nak ago­ni­je ne­će bi­ti tri­jumf prav­de, jer će u tri­jum­fal­nom za­no­su kri­va­ca bez kri­vi­ce bi­ti iz­vo­je­va­na prav­da bez prav­de i slo­bo­da bez oslo­bo­đe­nja. Ma­ga­re­ći puk, avaj, ne­će kre­nu­ti za čo­vje­kom, već će kre­nu­ti za ma­gar­cem i lju­to po­stra­da­ti u ra­tu za ma­ga­re­ću sre­ću. Pre­to­va­re­ni kri­vac bez kri­vi­ce ne če­zne za slo­bo­dom već za ma­njim to­va­rom…
Ko je, da­kle, kri­vac? Da li onaj ko­ji i u snu za­ra­đu­je viagra ba­sno­slo­vlje ili onaj ko­ji se na­da da će u ukle­tom rud­ni­ku is­ko­pa­ti svo­ju ma­ju­šnu sre­ću? Da li onaj ko­ji u plu­to­krat­skoj ona­ni­ji pro­na­la­zi su­šti­nu po­sto­ja­nja ili onaj ko­ji je pri­hva­tio mi­lo­sti­nju onih ko­ji ne zna­ju za mi­lost? Da li onaj ko­ji pro­kli­nje se­be jer ne mo­že još vi­še ili onaj ko­ji pro­kli­nje ono­ga ko­ji pro­kli­nje se­be? Da li onaj či­ja je glad ve­ća od sve­ga na svi­je­tu ili onaj ko­ga je glad uči­ni­la ma­njim od naj­ma­njeg na svi­je­tu? Da li je istin­ski kri­vac onaj pre­je­de­ni čo­vje­ču­ljak ili onaj pre­glad­nje­li pa­tu­ljak? Da li čo­vje­ču­ljak mo­že bez pa­tulj­ka i da li će pa­tu­ljak ika­da mo­ći bez čo­vje­čulj­ka? Na­rav­no da ne­će. I na­rav­no da će­te sve od­go­net­ke ova­kvo­ga svi­je­ta pro­na­ći i u no­vi­na­ma i u ba­bi­nom pa­su­lju…
A po­što smo i ova­ko i ona­ko kri­vi, ma­kar po­kat­kad pro­bu­ga­ri­mo ne­što o ne­ko­me ko će jed­no­ga da­na do­ći i ko će nam olak­ša­ti tu­đu kri­vi­cu i sop­stve­nu kriv­nju. Tek ta­da naj­hra­bri­ji me­đu kriv­ci­ma bez kri­vi­ce po­bje­do­no­sno će za­klik­ta­ti: Kriv sam, da­kle, po­sto­jim…