Povlačim se unutra i zatvaram prozor.
Donose mi svećnjak i žele laku noć.
I moj zadovoljni glas uzvraća “laku noć”.
Daj bože da mi život uvek bude to:
Dan sunčan ili od kiše blag,
Ili olujan kao da je smak Sveta,
Prijatno veče i grupice šetača
Posmatrane radoznalo sa prozora,
Poslednji prijateljski pogled upućen spokoju drveća,
A zatim, da mogu, kad se zatvori prozor i svetlost utrne,
Bez čitanja, bez pomišljanja na bilo šta, čak i bez sna,
Da osetim život kako teče u meni kao reka duž svog
korita,
A napolju tišina ogromna kao neki bog koji spava.
Alberto Kaejro (Fernando Pesoa)
