XXXVI
A ima pesnika koji su umetnici
I obrađuju svoje stihove
Kao drvodelja daske!…
Kako je žalosno kad čovek ne ume da cveta!
Kad mora da slaže stih na stih, kao neko ko podiže zid
I gleda da l’ dobro stoji, i ruši ga ako ne valja!…
A jedina je umetnička zgrada Zemlja cela
Koja se menja i uvek dobro stoji i vazda ostaje ista.
Mislim na to, ne kao što se misli, već kao što se diše,
I gledam cveće, i smešim se…
Ne znam da l’ me ono razume
Ni da li ja njega razumem,
Ali znam da je istina i u njemu i u meni
I u našoj zajedničkoj božanskoj osobini
Da se prepuštamo toku stvari i živimo na Zemlji
Zadovoljni što nas godišnja doba nose,
Da puštamo da nam vetar peva uspavanku
I da ništa ne sanjamo, kad se uspavamo.
Alberto Kaejro (Fernando Pesoa)
