(odlomci)
Gori iza brda
glava žednog bika.
Precvetali poljupci venu po luzima.
Koliko smo žetelaca
prelja i vojnika
prosuli po voćnjacima i kukuruzima?
Gori iza planina
glava večnog bika.
*
San kida rezu.
Dan penuša brezu.
Svi smo mi ovde samo u gostima.
Zemljo zemljice
priberi trpezu
i pobrini se o našim kostima.
Strah kida rezu
dah penuša brezu.
*
Seti se za tren
jedne pamuklije
s čijeg neba kaplje plod i krv na cestu.
Slavuji praporaca
i pričest iz buklije
i pogled ispaljen kroz cvet na nevestu.
Seti se još jednom
neke pamuklije.
*
Mrak je sve svoje
zapalio zublje.
Cvetaju predaleki kalemari sveća.
Ni smrt nas ne može
proterati dublje
no što doseže korenje drveća.
Noć je zapalivši svoje večne zublje
zaključala bravu . . .
. . . Gore u vešplavu
prolećno nebo sunča belo rublje!
Dobrica Erić
