Dobar pisac ne kaže više nego što misli. A iz toga proističu mnoge stvari. Kazivanje, naime, nije samo izražavanje nego je i realizovanje mišlјenja. Kao što hodanje nije samo izražavanje želјe da se dospe do nekog cilјa nego i njeno realizovanje. Ali, to realizovanje, od koje je vrste? Od uvežbanosti onoga ko hoda zavisi da li ono tačno odgovara cilјu ili se gubi u žarkosti i rasplinjavanju želјe. Što se više podređuje disciplini i izbegava neuređene i nemarne kretnje, utoliko je više svako držanje tela dovolјno sebi i utoliko je njegovo stupanje u akciju saglasno predmetu. Loš pisac je plodan u zamislima u kojima se iživlјava kao što se loš i neuvežbani trkač razgalјuje u opuštenim i impulsivnim kretnjama svojih udova. Ali, upravo zato on nikad nije u stanju da kaže šta misli. Dar je dobrog pisca da svojim stilom mišlјenju dozvoli uprizorenje inventivno uvežbanog tela. On nikad ne kaže više nego što je mislio. Tako se njegovo pisanje ne troši u sebi samom nego jedino u onome što hoće da kaže.
Valter Benjamin
